Prosvetni glasnik

ШК0.1СК0 КРЕТАЊ1,

519

Већи број наставника су редовни наставници с пуним ква.шФикацијама (с вишим образовањем п државним испитом). Ванредни насхавници (стални и привремени) предају већином техничке предмете и живе језике. За техничке предмете (женски рад, гимнастику и ручни рад) нема спремног персонала који би одговарао свом познву. Нарочито то важи за учитељице женског рада и учитеље и учитељице гимнастике. Учитељице женског рада су већином свршиле заводе за домаћице у Софији и припремале се за шваље, с тога им недостаје систематско школовање и опште образовање као и проФесионално а тако исто и методичност у раду. Да би се добиле стручне наставнице у трима софијским заводима за домаћице отворени су двогодишњи курсеви, у које ће улазити ученице са положеном матуром. Тако је исто слаба спрема учитеља и учитељица гимнастике. Пајвнше их је са једномесечним курсом за време школског одмора у Прагу или Загребу: некоји су пре тога билп начелницн гимн. друштава или су од њих добили дипломе за наставника гнмнастике. 0 каквој систематској обради градива, као п специјалном изучавању анатомије н Физиологије човека у њих не може битп ни речн. У погледу спреме учнтеља живих језика такође се има још много што очекпватп. Врло мали број гимиазијских наставника је слушало романску или германску Фнлологију, Већп број их је студирао друге науке (правне, социјалне) и изучавао језике не као цпљ, већ као средство, помоћу кога би могао слушати предавања на Универзитету. Не може се ни говорити о каквом методском обрађивању живпх језика. Није дакле чудо што поред таквих наставника не може бугарски ученик, ко.ји сврши 7 разреда гимназије а по 3 часа недељно из живог језика, на матури правилно да испише и најобичнији диктат, нити да га преведе на бугарскн помоћу речника. Утешно је што се у последње време јављају спремније наставнице немачког и Француског језика од наставника. То долази отуда гато бнвше учптељице језика одлазе на двогодишњи курс за језике у Гренобл и Женеву. Редовни наставнички персонал може се рећн да је, са малпм пзузетком, доста добар. Само се код неких наставника експерименталнпх предмета (хемија, Физика) може запазити, и поред инструкција главннх инспектора, да су неспретни п невешти прп прављењу опита чиме само умањују успешну наставу тпх предмета. То, нарочпто у настави Физике, долази отуда, што је већина наставника свршила софијски Универзитет, на коме се поједини одељци Физике не предају, јер нема за њих проФесора. Ученички успех у бугарским средњнм школама нпје такав, какав бн требао да буде. Друштво је, можда, у праву што је незадовољно резултатима који се добивпју у гимназијама. Ученици из њих излазе мало писмени, са незнатним знањем п мало спреме. То се најбоље вндн кад дођу на Универзитет. Најважнији узроци томе јесу: 1. Лоше домаће образовање; 2. Одсуство у природној способности многих ученика за систематскн душеван рад; 3. АтроФирано чувство за ученпчки позив ; 4. Оскудица у саревњпвости ученика и частољубље сведено на минимум; б. Слаба спрема многих наставника у погледу Фактичне и методске стране наставе: 6. Непознавање индивидуалних особина ученичких; 7. Рђави уџбеници: 8. Слаб надзор, који над ученицима води породица, школа и друштво ; прооветни гласнив, I ка., 5 св., 1912. 35