Prosvetni glasnik

школско кретање

523

лаљски мир, конФеренцнје др. Рћ. 2огп, проФесор на универзитету у Риму; 2) Гарантија мир а, 1ЈтМс1, настор нз Штутгарта, вице нредседник друштва за мир у Немачкој: 3) Немачки драматурзи XIX века, В. Ре(;8сћ, проФесор на универзнгету у Ливерпулу; (1 Хајнрих од Клајсте, 2) Фр. Грилнарцер; 3) Млада Немачка и Ото Дудвик; 4) Фр. Хебел); Шта треба ирижити од ирофесора живих језика? Три конФереције 4) Бг. 8сћ1е(1еггаа1г, проФесор на вишој реалној школи и у филозофском институту у Минхену; 5) Речи п фразе, психопедагошка истраживања, нет конФеренције 21Ш», впши учптељ из Вирцбурга; в) Семантик, варош, села и мајур, дванаест к ЖФеренција за вежбање о немачком семантику с нарочнтом обрадом о тешкоћама глагола, 2тк; 7) Немачка и њезини становници, осам конФеренција о земљн н о народу с нарочитим обзиром о немачким легендама. Неке од ових конФеренција биће праћене пројекцијама, 2тк; 8) Екскурзија ио небеском своду, конФерецпје астронома Рћ. Б^аиШ. Многе фотограФске с .шке. КонФеренције ће се одржати у опсерваторији, а ако буде било лепо у вече носматраће се месец, Јунитер и друге звезде; 9) Немачка фонетика, две конФеренције, 8с1пе<1егта1г, нз Минхена. 1) Важност Фонетнке за учење туђих језика, 2) нримена Фонетике у разреду; 10) Дескриптивна фонетика, четири конФеренције, Ргдие!;. Гласовп немачки који се разликују од гласова Француских. Инструметни који с.луже за Фонетику. Машине које говоре. Фонетичка транскрипцнја; 11) Фонетика и историјска граматика немачког језик а, три конФеренције, Р1цие1;, проФесор унпверзитета у Диљу, директор Немачког Нрегледа. Еволуција немачког језика од германског периода до н иних дана. Односи немачког н Француског. Главна дела Фонетике. Главна, дела морфолошка; 12) Геније немачког језика уиоређен са генијем фрацуског. Последице које отуда проистичу, последица за граматичку наставу, четири конФеренцнје 8шоппо1;, нроФесор на колежу Сћар4а1; 13) Утицаји француски на литературу немачку у средњем веку, И^ие!;; 14) Тенденција сувременог иозоришта у Француској, Кцие1. 15) Француска Јура, кон®еренција са ФотограФскнм нројекцпјама Рјцие*. * Једна година у једној пруекој гимназији. — Међу осталим корнсним установама Еарниџијев Инстнтут завео је између Пруске и Уједињених Држава размену проФесора средњих школа. Сваке јесени отиде десетак пруских проФесора у Америку, а толпко њнх упуте се у пруске гнмназије. Један од ових, ЛУШат 8. ЕеагпеЛ, ноднео је нзвештај о свом бављењу у ,,Ноћеп2о11егп5сћи1е" у Борлину, у ком се укратко износи ово. (Узето из Ееуие рес1а§о§1дие, ,М' 10, за октобар 1911.). На нрвом месту, сасвим нрактпчно, Л. нзноси да је у Пруској јевтнније жнвети но у Уједињеним Државама. Л. је нмао службу у том, да четири пута недељно, од четнри до шест и но часова, но групама предаје најбољим ученицима ннглески језик, да им говори приче и анекдоте, често о Америци, што су они имали после да наппшу или усмено да нонове. Природа радова била је у осталом врло различна, на су и самн ученици каткад давалп градиво. Од времена на време Л. је ншао на часове инглеског језика, ту читао један део класика што се уче, или говорио о школском жпвоту у Уједињепим Државама. Напредак је био ве.шкн и брз, п Л. задржао је лепу успомену на ове часове, на којнма се показивала велика пажња учеиичка. Та „велика пажња" као да је Л. пала у очи као претежна характеристика прускога ученика. Њу је он запазио свуда и њој управо прпписује изванредну једнакост у ресултатима п методама. Да бп се ова нажња до