Prosvetni glasnik

524

ПРОСВВТНЖ ГЛАСНИК

била и наметнула, класичке књиге, које се употребљавају, што је могућно су краће. ПроФесор их обилно допуњује у другој половини часа — по правилу је од 45 минута 15 минута за обавезно нонављање. Прва половина часа иде на пропитивање не само пз онога, што је учено у другој половини прошлога часа, већ и из свега, што је раније учено. Млади Прус зна добро, да треба да је увек спреман одговорити на свако постављено питање из сваког дела програма. Велико слагање — на које се врло тачно нази — међу разним проФесорима једног истог завода чини, да је такав захтев могућан. Жпви језици предају се по „природној" методи; али велики број пруоких проФесора нада се, да ће се ова метода ускоро поправити према средствима, које тражи здрав разум и добро схваћена оншта култура. Цртање, гимнастика н нарочито музика су у великој части; на против ручног рада једва и има. Нове зграде су велике и добро распоређене, али далеко заостају иза америчке удобности. Старије грађевине у многом не одговарају хигијенским законима, на доста често имају „гардеробе" у самој учпоници. ПроФесори, нај брижљивије спремљени, имају знања и понашања. На жалост, њихова настава је скоро увек сувпше висока и захтевп су им сувише велики за њихове ученике, од којих доста велики број прерано долазд до песимизма и самоубиства. Један од колега, који се зове „ОгсИпапиб" иредаје као и његове колеге, али и управља наставом свога разреда (наш разредни старешина). Завршујући Л. констатује, да је гимназија намењена синовима богатих породица, из којих једино или готово само ученицн имају право да траже државне службе, н да чини један од најјачих ослонаца немачке аристократије. # Жена и декарска настава у Русији — Порекло лбкарских курсева за жене у Русији датнра од 1872. год. Најактивнији њихов оснивач био је војнн министар из оног времена Мнлутин; развитак тих курсева има много да захвали племенптом дару Родственаје, која је одмах у почегку поклонила 50000 рубаља ради њиховог нздржавања. Ови курсеви који су трајали по четири године били су отворени уз медицинску петроградску академију, и то као пробни курсеви. Хтело се њима показати да је жена на висини својих захтева, и да женски покрет није потицао само из тренутног расноложења, већ да одговара новој потреби самог друштва. Еако су резултатн првих оних нокушаја потврдилн стварност и добру страну овог тврђења, овим курсевима не само да је продужен век, већ шта више од 1876 и трајање им је повећано од четирп на пет година; курсеви бише тада трансФернрани у маринску болницу и жене са тих курсева бише употребљаване као помоћнице у болницама за жене и децу, као и у болнидама за порађање. Руско-турскп рат 1877 ставио је на пробу оне које су као прве свршиле ове курсеве, и оне тада доиста учпнише силних услуга колико својим знањем толико, а можда н више, својим неисцрпним одушевљењем и преданошћу. 1877 допуштено је ученипама да полажу крајем године исте нспите као и ученици п тада оне стекоше иста права. У то исто време врло многе вароши и крајеви обратише се влади молбом да им пошље и поставн жене лекаре. Навала ученица, које су биле охрабрене овим тражењима, пзгледа да је наглашавала необично срећан и добар развитак ових курсева. Напротив, наиђе време застоја.