Prosvetni glasnik

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

527

Белгија има 672 школе ове врсте са 4000 наставника и на 60000 ученика у њој. Велнко војводство Луксембург има ио једну донаћичку школу на сваки кантон. Данска са својом иоиулацијом од 2,500.000 становника, броји 125 индустријских школа (19000 ученика) и 59 трговачких школа (4000 ученика). Бугарска, земља у ствари агриколна, има на нетнаест техничкпх школа. Буџет у Бугарској нредвиђа сваке године извесну суму са којом се шаље по 200 занатлија ради усавршавања у свом занату. * Практичне школе у Немачкој за развиће женске домаће индустрије — Пруска држава издржава многобројне нрактнчне школе којима нде на то да одржава и развнје жепску долаћу индустрију. Међу тнм многобројним школама да поменемо неке: 1) Школе за илетарство од којих је најважнији она у Нешз1>ега;-у Ту се ученнце школују бесплатно п добијају нзвестан удео од пзрађенпх нредмета; 2) Чиикарски курсеви у Шлезијн. Ове курсеве одржава једна жена, те овде, те онде, носећн разне моделе, но којима раде раднице спремне зз тај посао; 3) Везиљске школе у индустриским центрнма Шлезије где машинско ткање оставља врло многе жене без посла. Ове школе раде необично много за многе берлпнске трговине: 4) Рукавичарске школе којпма је цпљ да иодпгну углед и глас немачкозг рткавпчарству. Њих заштићује Трговачка комора из Орре1п-а, где је центар Фабрикације рукавпца. Ученицама се унапред даје пзвесна сума да купе ручне машине; 5) Школа за израду кравати у Кец88-у. Фабриканти да.ју платно од којег учепице ове школе израђују кравате; 6) Школа за украшавање женских шешпра. По свима овим школама осећа се дух метода н практичног стила што је и створило економску величину Пемачке. * Заповести енглескога ученика — Ученпцп школе у Маплтеу—гоас! у ВатГогс1-у израдилп су ових десет прописа, који су прикуцани по зидовима у сваком разреду: 1) Желим да мн је прозор на собп отворен и дању н ноћу, и да никад не добијем реуматизам; 2) гледаћу што боље могу да су ми лице, руке и ноктп увек чисти, како се то само замислити може; 3) увек ћу пре јела прати руке; 4) праћу уста п чистићу зубе сваког јутра, чим се дпгнем од спавања п сваког вечера, кад пођем на сиавање; 5) купаћу се недељно бар једанпут; 6) стараћу се да увек дишем на нос п да су ми уста увек затворена; 7) нећу кашљати ни кпјати а да се не окренем у стр шу пли да не заклоним уста убрусом или руком: 8) нећу пљуватн по поду, по степеницама, ни по уличним тротоарима; 9) увек ћу јестн лагано и добро ћу жвакати; 10) волећу п поштоваћу~увек моје родитеље п учинићу сваког дана но какво добро дело. У овој школи је јединствен ред, алп су и овн пронисн изврсни и добро би било кад бп их зналп и упазхтилп и ученицн осталих школа. И сувише дефинидија — Дете зна на памет и сувише много деФнниција. А међутим шта се све последњпх година није рекло против меморије. Спрото памћење! Рап1 Вегпагс! у једној свесцн Уо1шпе предлаже да се у горњем циљу замеин оно ..Шта је?" са „Зашто к , н оно „Како" са „Покажи ми, опншп мп. испричај ми' ; . Он тражи да дете више „не деФинише лептира, већ да оиише једног лептира: да среди своје опсервације п да