Prosvetni glasnik

544

просветни гласник

Прва погодба коју ваља испунити састоји се у томе да се потномогне физички живот детлн.н. Тога ради гледаће се да никад не изгуби додир са стварношћу т. ј. додир са природом, чиме ће се непрекидно подстпцати његова радљивост. Да би постигао циљ који је ђаку означен, сам треба да изабере свој пут. Да би јео кад дође време сам треба себи да спреми оброк. По кашто пак да би спавао треба му да подигне колибу и разапне шатор под ведрим небом. Човек се дивп кад види како је цела организација проста и енгеннозна. Енгениозност се састојп из градације напора који се траже од ученика. да би могли прећи из једног ступња хпјерархије у други. Има ствари коЈе треба знати пре но што и уђе у ову школу : уметн начинпти завежљај, умети поздравити. За првимесец дана треба да уме да пружи прву помоћ равенику, да га превије, да поврати у живот дављеника, да начини носила; треба да уме да даје знаке рукама и да зна праксу телеграФску; треба да уме да пређе пола миље за 25 минута, у вароши дак да за 4 минута види четири излога и по том да тачно опише садржину њихову. На. крају једног месеца кад се све ово научи прелазп се у други разред. Сад треба ђак да научи пливати, да прими или да отправи депешу. Зна шта му ваља радити у случају несреће, панике, уме да чита тачно карту, да нацрта план, да одреди правац, да процени даљину, висину и т. д. Један назив између свих нарочито им чини част а тај је: „8сои1; (1и Ког' који се даје ономе који се нарочито одликовао у којој од побројаних дужности. ТЈак се и нехотице научи многим занатима, и необпчно се поноси знацима који му обележавају ту способност; и што ће му дати могућности да може битп у своје време постане изврстан занатлија. На тај начин од 12—18 год., колико траје овако школовање, ученнк мора непрекидно да ради, ако неће да изгуби кредит у очима својих другова и својим рођенил. Недељом иде се врло рано ван школе пграју ее игре које су право разгаљење, вежбају се тада у хватању један другога, у брзини као да носе депеше, упућују се да посматрају поједине ствари до најмањих ситница. На тај начин ђак је увек радљив, његова је радљивост допадљива. прнмамљива, никад ненаметнута нечим спољашњим, напротив она је увек у хармонији са дечјим укусом, ублажава напор пгром. Радљивост је први карактер ове установе а моралност други, и она се састоји наротито у самоодрицању које се тражи од деце. Ако му се нареди да што испуни у њега не може бити поговора: детету остаје само да нађе начина како да уради што боље; лична иницијатива треба да послужи интересу целе групе. Ако намењена улога не би била баш како лепа, не мења ствар, довољно је да општи резултат буде добар. Нема пндивидуе међу индпвидуама, осећа се једно социјално биће. ЗЈладп Воу има да положи о дану пријема ову заклетву: „Заклињем се чашћу да ћу чннити све што могу да испуњавам своју дужност према Богу н према краљу да помогном другима и да се покоравам школском закону". — А тај школскп закон састоји се у овоме: 1) реч зсои1; је светпња, 2) зсои1 је лојалан, 3) дужност је зсои1-оуа да буде користан и да другоме помогпе, 4) 8Сои1 је пријатељ целога света и брат сваког зсои1а, 5) зсои1 је услуж.ан, 6) зсои! је пријатељ животиња, 7) зсои! се уме покоравати, 8) зсои! се емеје и звижди, 9) зсои! је штедљив, 10) код зсои1а су чнсте мисли, -речи и дела. 8сои<; се одликује од остале деце тиме што се пашти за другога, што је рад да укаже задовољство. услугу и помоћ онима. којпма. је то потребно.