Prosvetni glasnik

592

11Р0СВЕТНИ ГЛАСНИК

роди могли су, дакле, бити повод за легенде; а што су ове проширеие до доктрине о универзалним катастроФама, то је ствар заблуде у коју су често падали мислиоци и много познији и много ученији, но што беху прастари индиски брамини. Да у индиским легендама има примера који казују да су праљуди знали за земљотресе и за вулканске ерупције доказују ове Фигуре. Када окоме чудовишту, што носи цео свет на својој глави, закрваве очи од пијанства, па зевне, „земља се затресе заједно са својим брдима и рекама, са својим шумама и морима". — Кад разоритељ свега, Хари, у облику огвене змије, разори и у пепео иретвори најлепши део раја под земљом, огањ избије на површину земље и изгорп је. Са нешто више добре воље могло би се у индпским Фигурама наћи наговештаја и о консолидацији земљине коре, о кондензацији водене паре. о савршенству, првих живих створова. „Пре но што ће се Буда јавити међу људима, Земља тек беше прошла кроз једну од њених периодских револуција и изгледаше као какво неизмерпо језеро. Ваздух је био насељен бићима створеним у горњим небесним регионима. Њихово је тело било лако, ваздушно, без икакве мане. Својим уенама не принашаху никакву храну; а снагу ових прозрачних бића оживљавало је само небесно блаженство. Једнога дана ветар очврсну пену онога језера што нредстављаше свет и и т. д. И стари егииАани веровали су, да се свет више нута узастопно обнављао и уннштавао; да наизменичне перноде трају велики број година (120.000 до 360.000 година) да су највеће катастроФе у периоди Велике Године, када се сунце, месец и планете поврате на неку своју тобож полазну тачку; да те казне долазе пошто се у људству намноже злочини и неваљалства и да свака нова генерапија људи започиње живот у невиности и блаженству из кога се Златног Доба ноступно излази намножавањем порока и зала. Па и египатски нрамислиоци имали су прилике да у долини Нила и по околним бреговима виде морске шкољке, да с тога помисле да је њихова земља била негда морем плављена, па да сроче свој систем космогоније, у којој главну улогу игра потапање земље. На крају овога излагања главних пратрадиција разних оријенталних народа, којс се, можда може учинити као да није на своме месту у историји једне егзактне природне науке, није излишно истаћи, да разне традиције имају и неке заједничке особине. Прво, оне су у суштини сво.јој доста сличне ма да су заоденуте разноликом, обично екстравагантном одећом. Та сличност суштине наводи нас на мисао, не само да су оне могле бити нреношене из народа у народ, већ да је почело њихово могло бити у сдичним природпим појавама, које су први мислиоци опажали, њима се занимали и на свој