Prosvetni glasnik

593

их Фантастични начин тумачили. Зсмљотреси, вулканске ерупције и велики поводњи и данас су још код примитивних народа предмет разних баснословних казивања. која ипак нечег сличног на себи носе. Друга заједничка особина наведеним легендама, јесте да се оне баве у првоме реду са најтежим и највећим проблемима људске мисли, са питањима о постанку васионе и постанку земље. Те тако, ако би хтели да и у легендарноме добу тражимо какве елементе наше науке, нашли би само нека разматрања, која улазе у онај, још и данас најмање поуздан, део њен ко.ји се зове Геогенија. Наука о постанку земље, Геогенија, зачела се дакле, много раније од науке о познавању земље, Геогнозије. Митска Геологија само се о њој бавила. Први зачеци неког позитивног познавања појава на Земљи јављају се истом код Грка и Римљана. II Геолошка зпања Грка п Рижљана. Народи настањени око Средоземнога Мора окружени су природом врло разноликом, која је од вајкада била поприште разноврсних геолошких нојава, те није чудо што се код научника старо грчких и римских налази мноштво опажања и разлагања о геолошким предметима и пронесима. Многобројни трусови колебали су медитеранцима земљу под ногама и разоравали им градове и друге насеобине. У Егејском Мору појављивали су се делови вулкана Сенторина, а у Тиренскоме радила је читава група вулкана. Обале су по негде очигледно тонуле у море, а из овога се, кадшто, издизала сува земља. Планински венци, који са севера ограничпвају средоземску обласг од Пиринеја дџ Кавказа и својим огранцима испуњавају земље до мора, са својим великим резервоарима снега, леда и воде, давали су призоре знатних утицаја водених маса на површину земље. А на јужној страни, по пешчашш пустињама, разигравају се акције сунчане припеке и ветрова. Најзад је вероватно, да су пажњу околних становника могли привлачити и они високо уздигнути слојеви у којима се око обала Средземнога Мора налазе многе љуштуре у мору живећих пужева и шкољака. Сама је Природа, дакле, имала сучнм да обраћа на се пажњу мислилаца оних народа. ко.ји су у староме веку стајали на челу људске цивилизације. Велики философи , које су стари Грци и Римљани дали човечансгву, философисзли су о свима појавима у Васиони, на Земљи, у људскоме духу и друштву, на дакле и о геолошким процесима, које су они могли из ближе проматрати. Многобројнн су били грчки мислиоци, који су извесне природне нојаве запазили и о њима умовали, а који нису много мешали науку,