Prosvetni glasnik

598

НРОСВЕТНП ГЛЛСЈПЈК

лотоњих столећа ире рођења Христова учињеио Ја Геологију много ппше, но што је игде учињено за лрвих петнаест векова хришћанске ере. Сем тога, класично је доба далеко изнад Средњега и у поглоду слободе истраживања и мишљсња, јер Религија онда није хтела да утиче на Науку, као што је то додније настало. III Средњн Век. Скоро цео Средњи Век прошао је доста празан за Геологију. Ако су се и десила гдекоја проматрања, ипак нема озбиљнога проучавања зомљине природе, нити тежње за нравом науком. Овоме има разних узрока од којих су једни даљи или општији, а други су били неповољни нарочито за развиће Геологије. У опште узроке, који су изазвали застој и пазадак у обрађивању науке, долази прво слом римске дивилизације, најезда варвара, нотреси услед сеобе народа, религиозне борбе хришћана са нехришћанством и честа ратовања. Спедијална смстња за обрађивање гсолошке науке била је у томе, што се обрада свију наука била сконцентрисала ло манастирима и другим свештеничким установама, а поглавито што је Хришћанска Црква у Свето Писмо унела Мојсејеву Библију са целим митом Постања. Учени калуђери давали су скоро свима производима свога ума печат схоластике, а ова није повољна за природне науке, нити је олако допуштала појаву нових идеја. Приличан је број калуђера који су се својим умом и знањем јако истицали, али за нашу науку ни они нису ништа учинили. Сем тога, средњевековно Хришћанство чврсто се држало Библије а њени су аутори од некуда сматрали за потребно да у тај спис унесу своје ногледе на зиездано небо, на постанак земље и свију предмета на њој и у њој. То је сметало развићу како астрономије тако и Геологије; то је изазвало сукобе између научника и цркве. Прцмајући Стари Завет у своје Свето Писмо црква се обавезала за Мојсијева решења многих питања из Космологије, Јестаственице Историје и т. д., којих се Христос у својим проповедима није дотицао. Јевреји су, на тај начин, хришћанској цркви наметнули своју науку, која је, узев на се важност евангелске истине, ометала напредак праве науке. Јер по несрећи, казивања библиска не представљају се увек заиста као религија или поезија или басна, већ често имају претензију као да су тачни п несумњиви историски документ. Таква је, у првоме реду, Књига Постања, која је написана не у Фигурама, већ тачно одређује шта је кога дана Бог створио за шест дана стварања.