Prosvetni glasnik

616 ИРОСВКТТГИ ГЛАСНИК

тако су постаде пе саио „рудне жице" већ и жице које су посдс на зване „еруптивне жице- жице гранита, базалта, порФира, кварца, галенита или пирита јесу све без разлике иреципитати из морске воде. Знамо поуздано, да рудне жице имају све знаке пукотина ств.орених у разним временииа, да је њихова маса ансолутно исте природе као и маса од које су брдски слојеви и т. д. и т. д Све ово износи Вернер као поуздано знање и као догме о којима не може бити ни сумње, ни дискусије, али које се догме у модерним научним списима више не понављају. При свем том, велнка је заслуга Вернерова, што је детаљно проучио састав и структуру рудних жица, њихово распрострањење и укрштање, њихову старост и т. д. Заслуга му је што је тачно обележио границе измеђ Минералогије н Геогнозије, под којом је он разумевао науку о градиву земљине коре, о лежиштима минерала и стена, о њнховом постанку одношајима и реду наслагања; дакле све оно што спада у позитивну геолошку науку. Реч Геологија, коју је прво де Л.ик употребио, имала би, по њему да се бави само размишљањем о постанку и историји земље; дакле оно што се обично под Геогенијом разуме. Вернер је заслужан што је унапредио терминологију наше науке, што је Геологији извојевао право грађанства и самосталности међ осталим наукама, што јој је задобио признања и уважења и изнео на велики глас. Највећа му је, можда, заслуга што је образовао велики број стручнпх научника, којима је, поред уверења да им је дао кључ за отварање геолошкога склопа, целе Земље, улио у душу и велику љубав ка Геологији и велику вољу да се баве решавањем мпогоструких питања ове науке. Начин Вернерова рада и утицаја истакао је Кивије у академској Похвали Вејонеру, а то је Лајел овако резумисао: „Особине у земљиној грађи, које су се до в>ега дознавале, служиле су поглавито као интересни предмети за ФилосоФску дискусију; али када Вернер истаче њихову примену за практичио експлоатисање руда, онда одмах врло велики број стручних људи поче те особине сматрати као битни део свога проФесиопалпога образовања; а од тога доба Геологија се поче у Европи обрађивати са више одушевљења и методе но икада. Сјајна уобразиља Вернерова била је богато украшена са разноврсним знањима. Своју омиљену науку он је удруживао са сваковрсним иредметима, па је у својим лекцијама, пуним интересних удаљавања од предмета, указивао на економску употребу минерала, на примену у медедиии; говорио је о утицају минералошкога састава стена на земљиште, и утицају земљишта на економске изворе, на богатство и цивилизацнју људску. Као год што огромне пешчане равнице у Татарској и АФрици, говораше Вернер, везују своје становнике за стање номадских пастира, тако гранитна брда, и кречни терени и елувијони ио низијама, дају