Prosvetni glasnik

(П8 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

осећањем; сви споредни тонови требало би да зазвуче, сви конди асоциЈације да се нридруже. За то је дакако иотребно нешто више него знања: властити живот и доживљај. Један од наших великана нризнаје. да је понеке стихоле Холерове или Есхилове научио правилно разумети тек пошто је узео драгу му жену и после смрти свога љубпмца сина. То што је најдубље ми вам не можемо дати, оно вам долази из ваше властите личности и ваше судбине. Али нама ниак стоји на расположењу читав еистем од Дисциплина и метода. Ми научно не живимо више од данас до сутра као пре неколико стотипа година. На основи појединачнога рада у 17. и 18. веку створен је, као што је иознато, у почетку 19. века велики систем науке о старини. Нацрт је дао Ф. А. Волф , пријатељ Гетов и Хумболтов, а зграду је израдио највећи мајстор на нашем пољу. уколико је у питању савлађивање читавих маса од ствари, А. Бек (Воскћ). Ово дело Беково организовање античке културне имовине — иде много даље ван наших посебних класично-филолошких интереса: оно је постало осноиом за општу науку о култури. Треба, рецимо, само удубити се у излагање Вунтово, па да се види, како су значајни били они пиопирски радови. Ми ћемо сада као из птичије или ваздушне перснективе, да покушамо прегледати целокупну област науке о сгарини са њеним земљама и провинцијама. Језик је у филологији у исти мах објекат н на.јважније средство за рад. Од времена Хумболта и Бопа одвојила се самостална наука о језику, али она нам не може сасвим одузети рад. Стилисгичка и уметничка страна пре свега ће пасти филологу . С тога су с нравом издавачи најновпјега листа за науку о језику дали му нме ШоМа а не Во§о8. Тачна подела границе овде дабоме није могућна као год ни код свега што је историски живо. Као протест звучи натпис другога лнста: \\ч»г(;ег шк! Засћеп. Па шта је ваш задатак? Ви морате гледати, да изиђете из голе школске рутине. Ваш школски грчки и латински језик може вам иослужити као нолазпа тачка. Пре свега морате научити оно, што се у школама често врло мало негује, то јест да доиста чујете и тачно говорите. Акценти су до душе ту, али се на њих добро не пази. Ту оутод звучи као оЈтод, еЛауе као 1'Цуе, а боље није ни у латинском. Ако речи не изговарате правилно но звуку и квантитету, како ћете доцније оправдати, што ћете евоје ученике мучити мртвим правилима иписањем и немогућним стиховима? Ове ствариимају само онда смисла, кад се ви а за вама и ваши ученнци унуте у том, да знаке представљају но смислу, да у говорењу доиста покажу античке висине гласа и односе дужине и краткоће. Ако се још од младости у том вежбамо, онда ће једном бити боље. II загонетка античкога стиха — паизме-