Prosvetni glasnik

ПАСТАВА И КУЛТУРА

нично ређаље дужина и краткоћа, из којих је састављен стих, и музички акценат. који се чује у исто време — решава со онда сама собом. Грчки систсм акдената је дивна творевпна; он најверније одржава медодију језпка, као што су показале недавно лронађене рецитативске мелодије делФиске химне. Све би се то могло оживети, нре свега, ако ви сами дођете у додир са оним гато је живо, са немачким дијалектима, којс пујетс, и са модерним језицима. Тако у италијанском језику има код диФтонга нагласак на првој као и на другој компоненти (Рао1о, ВгаМа, а напротив раага.), слично као и у грчком (аЗге агггј). Већ је Аренс ради грчких дифтонга узимао у помоћ холандски .језик. Суштину развлачења и спајања, антички континуо-стил у говорењу, налазите најизразитије у романским језицима: у Француском и италијанском. Али и у немачким дијалектима. Кад Шваба каже „Б'ете 8р1пп1 8ек1е" или „с1еГ8с114 а . он унотребљава кразу као Атичанин. Избегавањо хијатуса у античкој појезији јесте нешто потпуно природно и живо, ништа „вештачко". Вештачко школски је изоловање и издвајање у говору или боље код појединих речи — овде би вам веома препоручио књижицу 0. Шредера о хартиском стиду 1 . Ваша је дужност, да се спремите фонотички и да се унознате са прннципима историје језика. Најбољу прилику за то имате при изучавању германистикс и у општим предавањима науке о језику. Али нре свега треба да у историску везу доведете знање језика, које сте са собом донеди или стекли. Баш у грчком језику атички се јога сувише једнострано истиче, управо, врло много изоловано. Без негато знања дијадеката не можете ироћи. То јо студија језика, за коју се може рећи, као Теокрит за Птодомејског краља: лошгоии 1еуев9ш ха1 тиЈџигос у.а) џбсаод, о уад 7тоо(реде<Уте()ос а/Јмч. Прву на роду дисцип.пшу ирегдедаћомо само брзим погдедом"; аг8 1опда, Јгога ђгеш. Сасвим рђаво стоје скоро свуда: метрика и реторика. Овс ствари узимају се као нс нарочито важне и већииом се сњима ноступа као са асНарћога. Код онако одрсђенога смпсла античкога доба за чист^ облике, код његове дпвне поузданости у занату, то је потнуно неумесно и нијс ништа друго до једна модерна иредрасуда. Данас мис.ги дабоме свако, да може говорити и нисатп стихове, како му падне на иамет. Метрика, реторика и појетика су гдавнн бас у старој уметности од речи; оне нам допуштају загледати у радионицу п шкодску традицију мајстора п д .чју пам читав нпз сталних, од субјективног укуса независних критерија и мерида. Често јс довољно некодико триметара, да би се одредида врста некоме сиеву

1 0«о 8сћгбс1ег, Уот [»арјетоп ЗШ. 5. изд. 1902. Лајициг, Тајбнер. Ова књига и нначе заслужује иажњу и преноруву. Превод.