Prosvetni glasnik

Г1РИКАЗЦ Ц ОДЕИЕ

751

Нови Васпитач (Орган за недагошку књижевност). Година XXV, своска V-I, за мај н јуни 1912. — Сремски Кардовдн. 0 улози сугестије у васаитању, с руског II. М. Илић; Основи исихофизиологије; 0 васпитању и моралу у вези са васаитавањем и одобравањем анормалне деие, с руског Лазар Т. Перовић, про^есор; 0 важности гласа у настави; Еиографија наше основне рачунске наставе, средио и наиисао Танасије Костић, учитељ; Уметнички или технички развитак; Књижевност; Разни чланци; Ењижевни иреглед. • №б1:аут Ујезтк Кпј^а XX, з\\ 10. Нрапј 1912: Л Т а сети зе овпта Дапазпја {'Иогоргја, с1г V1 ас1јгпјг Отогшко \ г 1б; Мога1 г сИвсгрКпа и $ЈсоН, Г'гапо 1егјсе\ т 1е; 2аМИпа 1>оја и гГпоНпја, Јг Аи<г Еап^ћоЛег; 1г вШгзИће вгеЛпјгћ §Јсо1а и Нгг.аикој г 81ашпјг, МШа11о Е1)гн ? ,; Кцјгзеопе окгпапе; ЕагИспе ЂИјеШх; ЂгиИтепх огјекИ.

НЕКРОЛОГ

Непгј Ројпсаге француски научник Анри Поенкаре у.мро је јутрос (18 јула новп стил). Сломл.ена срда новошћу о овој катастроФИ а на брзу руку пишем неколпко врста п тога ради извпн.авам се за њихову несређеност и недовољност. Како у осталом, крпткпм нмпровизованпм чланком обухватити ово колосално дело које ће се наставнти у бескрај у будућностн? Данас, на цело.ј кугли земљипој, неколике хиљаде научнпка, пстраживача, који настављају непрекидну вечну борбу наше врсте с тајном, с непознатом, с ненокорном матернјом, примпће глас о овој смрти као личну жалост, као умањсње спле човечанства. Доиста је Поепкаре бпо живи моз ак рационалних наука: матема1пке, астрономије, Физпке, космогоније, геодезије, све је он то предузео, дубоко проучио, свуда до сптнпца ушао. Несравтпви изналазач, није се огранпчио да иде за својим пнснирадијама да отвара неочекиване путове, да открива у апстрактној васионц математпчкој честу и „неиознату земљу". Свуда куда год се умео ум другог каквог човека упутити, ма како да су бпли суптилни, трновити његови путови, па било да је питање о безжичној телеграФијп, о радијумовој сили Феноменима, пли о стварању земље, Поенкаре ушао је за њим да му домогне п наставп његова истраживања, да иде за рудном жпцом. Напор сасвим друкчијо чудноват но код енцпклопедисте, чија се моћна памет ограпичава да региструје Факга чије је схватање непосредно! С великим математичаром Француским ишчезава једипп човек чпја је мисао бпла подобна да одржава у себп све друге мисли, да разуме све до детаља п неком врстом обновљеног открпћа свега онога што данашње знање човечје може разумети. И тога радп је ово ирерано ишчезнуће, у пуној интелектуалној снази, црави пораз. Открића ће се закашњавати, лутања ће се продужнти, јер неће више бити ту моћан п светао ум да зближи истраживања која се не познају или да учпнп дрскп покушај сондом за какву нову теорију. Живот овога велпкана је био нецрекидно п интезивно размишљање. Његова превремена зрелост није била пзузетна. У политехничкој школи,