Prosvetni glasnik

1074

11РОСВЕТНИ ГЛАСНИК

турске владавине, сматрали смо за јаку иотребу, да, у циљу попуњења празиине за што свестраније м гато критичкије познавање рада меродавних Фактора при том укидању, изнесемо о томе документа, која је из Протокода Цариградске Васељенске Патријаршије исписао негдашњи дугогодишњи писар њен Турко Васиљаки из Врбице, а критички их изложио чувени бугарски првак Крестовић-пагаа. Према тим нротоколима, а по крнтичком излагању Крестовићевом, ствар са укидањем старе Душаиове српскје (Пећске) Патријаршије стоји овако како следује. Нре свега, акта, којасе односе на уништење свете Пећске Архијепископије, односно старе српске Патријаршије, налазе се у Кодексу (Зборннку) протокола Велнке Цркве (лист 64. и 65.) и има их три. Први садржи у себи разлоге и начин уништења Архијепископије; други, оставку тадашњег архијегшскопа Калиника; а у трећем је синодалпи акт (протокол) о избору ирвог митрополита за ново стнорену енархију призренску од бпвше Архијепископије Пећске. 1 А к т I. ,Године Госиодње хиљаду седам стотина шссетипетепоХрнстовом рођењу, када би осуђен на жалосну смрт презрени Ђорђе Спатари, син хирурга Ставракпа, а имање његово покретно и нспокретно и све друго, што имађаше, било у стварима, било у записима (хартијама), конФискује држава с правом (као што Је требало), а иошто је власт, по извршеној строгој преметачини, испитала тачно све што се односило на та његова имања, скоро после једне године, изађоше на средину извесне облигације Архијенископије Пећске, према којима је она хобоже дуговала поменутом 'Борђу Спатарију. То је био за државу не мали повод за тражење исплате, а наша пак не мала главобоља услед неизбежне и неопходне иснлате дугова. тако, да смо се нашли у неприлици ми, предстојтшци, што стојимо на челу Васељснске Црквс, накојиначин да преузмемо дугове и да се ослободимо осетне штете, иошто су архпјереји, потчињсни Пећској Архијепископији, били толико бедни и сиромашни да не могаху да плате ни једну пару, с једне етране, а, с друге стране, потраживање исплате од народа наилазило је на јак

1 Један од ових докумената (нрви) био је одштамлан, у преводу, у Гласнику Сриског Ученог Друштва, Књ. VII. 1855, стр. 180. Друга два, ирема резултату нашега истраживања, нису одштамнана нпгде. Али, оно што је од нарочите важности за расветљење питаља укидања и црквено правног наслеђивања наше старе Иатријаршије, то су критичка објашњења Крестовић-паше у његовом раду „Та хата та$ 'ар /иу-Похоттае тпу 'Л /ц8 <л> ха\ И 'х10> '. КоуахагтиоатгоЛч. Документа, заједно са тим објашњењима, чине драгоденост овог извора за иознавање историјске судбине старе сриске Патријаршије. Жалећи што документа не можемо издати п иа грчком тексту. можело рећи једно: да смо се трудили, уз номоћ једног одличног зналца новогрчког нрквеног језика. да иревод буде тачап. макар и иа штету чвстоће српскогЈезива.