Prosvetni glasnik

СЛУЖБЕНН ДЕО

1159

се у многом чему од инструкција у другим земљама. Ове еу разлике усдовљене уређењем и стањем наше средње школе. Онде ее упуства јављају као периодични завршни рад, као резултат традиција и многих појединачних радова, упоредо с угврђеним наставним плановима и с дедокупним распоредом наставнога градива. Овде су оне у једном смислу почетни рад, пошто треба да послуже као подстидај, да се у току година заједничким радом дође до добрих традиција, до резултата, у којима ће бити огледана и примењена ошпте призната методска начела. Та опште нризната, или, што је једно и исто, науком утврђена начела треба да буду примењена на опште наставно градиво, заједничко за све културне народе, уколико оно одговара, потребама и приликама нашега места и времена. Кодико било да је наука општа и заједиичка ствар, ииак она ставља. а нарочито кад је сложеније природе, свакоме месту и времену и посебне задатке. Наши посебни задаци неће бити само у томе, да оно онште наставно градиво припремимо за себе, него да општа методска начела применимо и на оно наставно градиво, које ми сами морамо издвојити из свога националнога живота за наше школе. Јер наша школа поред општега образовања, што ће нас везивати за све остале народе, с којима живимо у једној културној заједници, мора дати нашим ученицима методски сређено и оно градиво, што ће их национално образовати, и тиме им дати оно потребно индивидуално обележје, којим се као народна целина издвајамо од опште заједнице, и чиме управо и течемо право на особено посгојање и на особени развој сред оне заједнице. Према томе су ова упуства у првом реду позив за све наше раднике средњошколске на заједнички рад, којим треба да се реше и решавају задаци, и оншти и носебни, средње школе српске, и тиме поставе основе српске средњошколске педагогије. Овај Је рад и дужност и ираво учитеља средњошколских: само ће тако онн моћи примити потпуну одговорносг за вршење своје дужности, ако они у организадији средњошколско.ј не буду нука средства, која према одређеним параграФима са стране врше наметнуте им проиисе, често и против свога бољег сазнања и уверења. Учитељи су непосредно позвани, да буду реФорматори својих школа, и да унапређују рад у њима, јер само њиховим ее радом и може мртво слово прегворити у живо дело, а где овога нема, нема ни органскога рада, него је све само махинални, стереотипни, Фабрички рад. Васиитни је рад уметност, и у појму је сваке уметности, да се не да укалупити у одређене облике, она претпоставља самосталан и самосвојан рад. Ако учитељи треба да развију саморадњу у ученика, онда се мора и с њима поступати по исгом принц^пу, јер они, у којих се ум скучава и сапиње, не могу га ни у других ослобађати и подстицати на самосвојни рад.