Prosvetni glasnik

СЛУЖБЕНН ДЕО

1167

нога или више одређених центара за наставна градива и за наставне поступке, пего се тим радом иде за тим, да се поставе потребни односи између наставних градива и наставних поступака и утврдтт веза међу њима. Стога ће боље бити, да се назив концентрација задржи за оно једннство у настави, које се врши у вези с општим циљем васпитаља, а ово да се назове корелацијом (назив америчкога педагога Диви-ја) или координацијом наставе. Многи и разнолики предмети у модерној настави задају данажњој школи тешкоће, које су ранијој непознате биле или се бар нису осећале у толикој мери. Пажња се ученичка њима у исто доба одводи на многе и на разне стране, и тиме се јавља опасност, да се изазове расејаност у ученика, дакле управо противно од онога, за чим настава тежи, јер њезин је смер, да ученике доведе до прибраности и до удубљења у наставно градиво. Како садржина наставе није одређена само јавним мнењем и сувременим захтевима него и традицијом, и како се традиција у настави одржава и насупрот јавноме мнењу, а сувремени захтеви истичу све то више иредмета као неопходно потребне за садашње образовање, то се не можемо надати, да ће се број предмета моћи свести на мању меру, и тиме стати на пут расејавању наставе. Што је та нада мања, тим је потреба већа, да се између свих тих иредмета изнађу узајамне везе, ови тим што уже вежу један за други, и на тај начин градиво упрости. „Не сме бити ремен, којим се књиге стежу", као што Вилман вели, „једипа веза, што држи предмете у заједници". Ни разие сгране бића, које наука испитује, нису одвојене једна од друге, и прелази су често неприметни. Природа, крај свега свог обиља и разноликости, показује ипак јединство, и то је јединство у њој јаче него ли у наукама, које је приказују. Али ни науке не могу ићи одвојеним путовнма, и оне имају много заједничких тачака и морају се наслањати једна на другу. Између њих већ постоји природна веза, и настави је задатак, да не само ту природну везу одржава, него да је још више стегне и ојача и изнађе „уторе, у којима се људско знање састаје". Стога и учитељи морају бацати погледе са свога поља на суседна, да се задобије смисао за заједнички рад, за целину, и да се дође до правилне процене и свога и туђега рада. Учитељи треба увек да имају на уму слику, по којој наука представља једну мрежу, и да они сви с разних страна раде на даљем разграњавању те заједничке мреже, — ни један не сме сматрати свој рад као рад на једном одвојеном или откинутом парчету мреже, или ни један не сме мрежу ни тако затезати и привлачити к себи, да не да маха другима, да и они са евојих страна мирно раде на њој. На ученику остаје, с кога ће краја мреже после сам продужити свој рад.