Prosvetni glasnik

1176

ЕРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

распоређујући градиво од једне школске годиие. Ако се ту и присталице једнога и другога начина често врло оштро деле једни од других, ипак се то питање не може начелно решити у једном правду, нити се можемо искључиво одлучити за један или за други, — то стоји до самога предмета или и до појединих делова његових.' Тако је н. пр, за историју, математику па и религију, а нарочито кад се ова схвати строго као историјска дисциплина, лакши и природнији прогресивни, континуитетски ред, за матерњи су језик, где је све одједном дато (јер учеиик га већ зна, кад улази у школу) погоднији концентрични кругови. Учитељ може н. пр. прво приказати у реченицама врсте речи и њихове основне разлике, затим издвојити главне врсте речи (глаголе и именице) у вези с главним деловима реченице (нредикат и субјекат), иа [после улазити у појединости а постепено проширивати градиво. Тако исто може дати унапред и преглед реченица. Како се ту може с разних стајалишта полазити и исто градиво на разне начине приказивати, нека покаже нример, како се оно, што је у првом разреду, у граматици, нриказано као врсте речи може у осмом, у логици, приказати као категорије (из Аристотелових је категорија и изведена наша разредба речи). У психологији је такође иодесниЈИ кружни ток, боље је, кад, се ученици најпре упознају с основним терминима нсихологијским, који нам обележавају саставне делове свакога нашег душевног стања, па онда тек у појединостима прелази натн мисаони, вољни и чуствени живот. За логику је бољи прогресивни ред, отпо•чети с посматрањем, па постепено ирелазити на сложеније методе. У геограФији је најобичнији комбинован начин, полази се од завичаја, па се иде даље, дакле прогресивно, али се после узима земља као целина и онда прелази на ноједине делове, прво уопште, па после све посебније. За јестаственицу (било да се узму за иолазну тачку животне заједчице, — ту се могу и комбиновати оба начина —, било представници), за природне науке (парочито у нижим разредима), за певање, за цртање, за гимнастику погодан је кружни ток, и тако се они већином и предају. Ред је за наставне поступке овај: наставно се градиво прво показује или приказује (деиктичка и експозитивна настава), затим објашњује, да буде разумљиво (ескпликативна настава); и с једним се и дугим колико је год могућно показује постајање и развој ствари (генетска настава). Пошто су се ученици с предметом упознали и разумели га, настаје утврђивање, увежбавање и што слободније примењивање. Томе реду у поступцима, који потиче од учитеља, одговара овај ред, који обухвата захтеве, стављене на ученике: прво се тражи памћење, ученик треба да оно. што је опажано и приказано у настави, запамти (с почетка, што је могућно више, у школи, на часу), затим да све с разумевањем уме прерадити (што настава даље одмиче, са све то већим