Prosvetni glasnik

11РИКА8И И ОДЕНЕ

101

учења против нездраве педагогике, борбе противу свих малих и великих недостатака, који се још лепе за нашу методику, борбе противу вастарелих мера и схватања, итд. Овој борби лист ће служити и даље, и борећн се, где .је само потребно, за даљи развој паметне школске реФорне, а нротив свих оних реФорматора, који не познају школу и њен рад, који немају иеторискога разумевања, као и против свих оних, који су негде и некако нретрпели бродолом, и ову несрећу, закоју су сами криви, нриписују школи, Т којој нису ништа научили нити се васпитали, и своју недаћу сматрају као оншту несрећу. Занимљива је расирава проФесора исихологије и недагогике у университету у Фрајбургу у Бр., др. Ј. Еона: „Б1е егдепе 8сћи1геН; ш ИгкеИ <1ег Епгасћаепеп", као што је уопште занимљиво чути, шта о свом школовању мисле људи, који су у животу етекли неко име. АлФред ГраФ скупио је повећи број таквих успомена и мишљења и издао под натписом: 8сћи1егјаћге. Ег1ећшззе шк1 ПгкеИе патћаЛег 2еИдепо88еп. Рог<;8сћпИ (Висћуег1а§ <1ег НШе), ВегНп—8сћбпећег§. 1912 1 . ПроФ. Кон у својој расправи разгледа ова мишљења и успомене, како би из њих добио неке ресултате и нрактичне закључке. Ова је анализа веома занимљива и поучна. ГраФ добивене одговоре уређује по иозивима личности, које је литао за мишљење. Кон је гледао, како се ловољна или неповол.на суђења деле но позивима, али за то нису употребљиви сви извештаји. Наравно, упоредити се могу међу собом само она суђења, која се односе на исту врсц т школе. Врло Јв мали број оних, који су имали само народну школу, само је мало већи код иредставника пластичке уметиости. Већина је из хуманистичке гимназије, а сразмерно мањи број из реалака. Овоме се не треба чудити, јер до пре неколико година абитуријентима реалних школа ■била су затворена врата за већину випшх звања. Прву групу чине правнпци и људи из јавнога жипота, тј. поглавито иолитичари. Тринаест од њих сви су имали хуманистпчко образовање. Од њих седморица суде иовољно, пет неповол.но, а један је у средини. И групе Филосо®а, Филолога и теолога су све хуманистички образоване. Њих је свега шеснаест; петнаест дају повољан суд, а само један, Лудвиг Гурлит, суди неиовољно. Тројица «д теолога нраве нека ограничења у свом повољном суду. Број медицинара и ириродњака је на жалост сувише мали, те не може доћи у обзир. — Велики је број песнпка и књижевника. Међу њима је 29 хуманистички образованих, од којих 9 1 , 2 дају претежно повољан, а 14 1 / 2 претежно неповољан суд. Половине се односе на једнога, који је ишао у две разне школе и разно их оцењујо. Пет несника пшди су у реалне школе ; од њих тројица суде повољно, то су некадашњи ученици реалне гимназије. Један, ноји је учио стару берлинску занатску школу, суди новољно. Међу књижевницима. налазимо најоштрија суђења и најтеже изразе, на пр. Хермана Бара и Длфреда Кера. Али наЈгора искуетва у школи имали су представници пластичких уметности. Они су и релативно често мењали врсту школе, тако да имамо 15 3 /., судова хуманистичке гимназије, 5 3 /„ разних школа. Од хуманистнчкн образованих само један јединн, архитекта, суди повољно, 12 3 / 2 «удови су одсечно неповољни. Судови о реалним школама дају повољнији ресултат. Новољна су 3 1 /, суда, неповољна 2 И овде међу онима што повољно суде један је архитекта. — Последњу групу чине музич:арк и по-

1 ГраФову књигу ми смо оишлрнкЈе приказа.ш у »Бранкову Кол