Prosvetni glasnik

ПРИКАЗЛ И ОЦЕНЕ

221

двадесет врста. 0 свпма д.елима изрекнут је суд на основу иажљивог читања и проматрања. —• Књиге које су разгдедане иодељене су на ове четири категорије. 1) Кн>иге са сликама и дела намењена децн иснод десет година; 2) Дела намељена деци од десете до шеснаесте године; 3) Дела памењена младежи и народним књижницама. Ова су.дела опет овако класиФицирана : а) приче; б) биограФпја и псторија; в) геограФија и ириродне науке; г) спецпјалиа дела за. женску младеж. У кратком предговору који је написао председиик ове комиснје &иех, комиснја и;уављује да 'ју је у раду храбрпла и водпла жеља да заустави неморалну и баналну књпжевност, упућујући младеж шта треба да набал.а и да чита Сп.

Веуие Ре^адодј^ие — Месечни часопис излази у Паризу, у издаву књижарнице Сћ. Бе1а§та\'е. Свеска ЕХП. Годишња дена 13 - 50. У јануарској свесци ови су чланци: Америчка мисао и француск,а мисао — ЕтПе Вои1гоих, члпн Института — Комитет „Ггансе - Атегцие" који је ставио себи у задатак „да развија економске, интелектуалне и уметиичке односе између народа Новога Света и Францускога народа" организовао је читаву серију конФеренција. Црву такву конФеренцију одржао је чувени научник Француски ЕтПе Вои!;гоих. На тој коиФеренцији тема му је била: Америчка мисао и Француска мисао. — Интересантан је иочетак овога чланка, интересангно је колебање г. Вои1;гоих, којим путом да пође и који иравац да изборе, да би што исцрпније расправио горње питање, и наиослетку одлучује се да буде искрен у свом оцењивању јер „права мисао једиога народа је најсавршепији израз који он ствара о свом генију и о својој мисији у свету; јер оно што један народ хоће, на крају крајева, после толиких нанора у свима могућим правцима, јесте да оствари потпуно савршенство за које је нодобаи". Па које су главне одлике америчке мислн? На првом месту је есенцнјелна покретљивост народа, чији је живот необично интензиван и чије су очи непрекидпо унрте пе на прошлост, не на саму и јодину садашњост, већ на будућност. „Оно шго је старо и прошло нека остане робовпма." Америкапац гледа на жнвот само с тачке рада, тога ради тражи иред собом отворено поље, на ком ћо моћи иставити циљ који му со свиђа, и задржати за себе макснмум могућности. Реч могућност најчешће се појављује на устила америчким. Амернканац не ценн живот зарад живота, већ он хоће „жнвот мучан и напоран, живот створен од рада и борбе". Практичан н моралан осећај и смисао владају Фантазијом, Американац хоће да ствара, да изазове нешто ново, али и то ново не тражи он као такво. Ма како да мује неограничено ноље његове радљпвости, ипак он има иред собом једпу тачку, једну звезду, можда врло удаљену, али светлу, којо.ј унућује своја кола. Поглед унрављеп будућности, амбицнје да ствара ново, концепције о пдеалу зарад којег ее множина организује у целину, чпји делови ипак задржавају своју индивидуалност, ето, то су одлике америчке. — Индивндуалнп живот амерички пружа, уопште, призор одуншвљења, преданости послу, поверења у сама себе, оптпмизма, који се нигад не демантујо. Снажни као индпвидуалисге, Американци пмају такође и знатпо другарсгво. Ништа нпје тако лепо као скупови, тако пскренн, тако прости и тако срдачии. ,1ично ужи-