Prosvetni glasnik

216

ученнцп реалне гимназнје Вановскога и нису нознавали другн школскн тии. Ну кад се видело, да присталице старе гишхазије не мнсле, да за њу траже нарочита права, или чак њу узму као једпно допуштени тип средње школе; како је наглашавано, да они за њу траже нросто право на опстанак без штете по остале тнпове; како је изречно казано, да пе може бити никаквог принуђања и да свакоме осгаје могућно, да своје дете да у реалну гимназпју илп реалку: створено је земљиште за сиоразум и на завршетку су скупа примљене резолуције, које је израднло нредседништво. Најваасније од н.их гласе : 1. Конгрес утврђује, да је школска реФорма од 1901. годнне, која је грчки .јозпк као обавезни нредмет избацила из гимназнје, не само на ужасан начин смањила ученнчко знање из старнх језика, што се потврђује јоднодушним изјавама гимназиских настанника и универснтетских ироФесора, већ да она у псто време иије нодигла усиехе из осталих наставних предмета, већ напротив умањила радну подобност код ученика, развила днлетантство и површност и допринела томе, да су ученици у великој мери незадовоЛ )вни пгколом, у коју су ишлп. 2. У свима градовима са више средњих школа разнпх типова мора барем .једна од н.их бити чисто класична гимназија са обавезном латинском и грчком наставом, одговарајући онштем гимназиском типу, утврђеном за Русију. 3. У класичним гимназпјама мора се број часова за латински и грчки језик тако одредитп, да се може ностићи сврха наставе. 4. На исниту зрелостн знање прпправничко мора одговарати захтевима, који су ностављени 1890. године. (Између осталога писмен превод са латипског п грчког. У 1900. годпнп укинут је нисмени испит). 5. Ваља желети такав облпк наставе из латинскога и грчког, да лектира писаца додуше будо у средишту, алп да се она припреми темељним граматичкпм учењем, прп чем ваља потнуно завести вежбања у нисмсном превођен.у. 6. Граматико оних језпка, који се уче у гимназији, морају битн у сагласности међу собом и не смеју садржати узајамне супротности. Остале резолуције имале су оишти садржај. Вреди споменути једну, у којој је исказана жеља, да се допусти нарочпта јелинска гимпазија као сиоредни тип. У њој би ваљало почетп са грчким језиком п грчки би требало да има иревагу над латинскпм. Ова жеља објашњава се особеногаћу рускога културног развитка. Руспја је примила хришћанство не из Рима већ из Константиноноља. И књижевиост н традиција се ту узима у обзир (што важи и за нас Србе). Ова резолуција, коју су толико заступали неколико чланова конгреса, примљена је, али је у исти мах псказано мишл.ење, да она у најбољем случају може имати само местпмично нрактичне последице. Русија је за време два последња века ппак већ веома јако увучена у оншти европски културни рад, тако да не може у већој мери настављати неносредно на јелинство посредовањем византинства а прескачући римљанство. После примања резолуција конгрес је затворен. За овом расправом долазе статнстичка саоиштења А. Тилмана: „Б1е КеИсгеи^тзбе (1ег 81и(Иегеп(1еп <1ег аиз8егргеиб818сћеп Шпуегз1Ш1;еп", „Б1е Кигзе гиг зргасћНсћеп ЕтСићгип" т сНе (ЈиеПеп (1ез гбт18сћеп Кесћ18. — II. 01е Ап&п^егкигзе 1т 0-г10сћ13сћен Гиг 81и(Иегеп<1е (1ег Јиг1з(;18сћеп,