Prosvetni glasnik

246 ИРОСВЕТДН ГЛАСНИК

И колико се плашим историје књижевности, која је само историја књижевиих врета, у толико више деним историјско изучавање књижевности које обраћа пажњу на посматрање људског живота., изражено у књижевним облицима. Наши ученици ће се заинтересовати за наше текстове, чак и за најсувље, ако им у њима укажемо на душе, на дуте које хоће, које се пате, које се боре. Дете из рана воли да гледа људе како раДе, оно чини реФлексије о ономе што види, оно гомила своје мало искуство. Проширимо то искуство. Дајмо му у књижевности призор великог броја живота, богатих и ироживљених живота. Призор живописан, драматичан, који ће образовати психолошки смисао детета. Као и историја, књижевност ће бити здрава и морална само ако ми хоћемо да је' начинимо таквом. Ми не спремамо дилетанте, ни &1гидд1е-('ег-Иј'ег8. Ми ћемо, пре свега другог, на нашим текстовима поставити питање истгтг. Ми ћемо га поставити у свима облицима. Истина текста. Аутентичност. Исправност. Није реч о томе да се са децом од дванаесте до седамнаесте године ради виша Филологи .ја. Јодна прнмедба, једна реченица је довољна. Ако у току од шест година у изучавању текста ученику сваком приликом буде речено бар једном речју да ли је тај текст аутентичан, коректан; ако сеједаниут нли двааут на одређеном примеру покаже важност и метода тих лроблема, — ученик, излазећи из гимназије, неће бити филолог , али ће бити припремљен да разуме Филологију, када је буде изучавао, или, ако .је не буде изучавао, биће припремљен да се не поверава сдепо и без контроле ономе вдто је написано и што је оштампано, на макако то било. Истина Форме. Тачност израза у погледу идеје. Искреност илраза у погледу писца: простота и природност. Истина идеје: у погледу писца. БиограФске прилике, прплике васпитања. У погледу времена: стање свести, веровања, цивнлизације. У погледу на нас: ми образујемо .једног данашњег човека. Није довољно упутити ученика у оно што је истинито у једном даном часу: потребно је да разуме оно што.данас више није истинито, и што је сада истинито. Дакле, неслагање или слагање идеје са садашњим сгањем науке и друштва. Непрестана и дубока преображвања истина која се називају вечитим: њихово вечито обнављање, њихово прилагођивање сваком -облику цивилизације. Морална и социјална еквивалентност разлнчних идеја. .Општим местима" не може се користити. Живи су и од дејства су само релативни и пролазни облици где се отеловљава логично, апстрактно и нереално „оиште место".