Prosvetni glasnik

ИАСТАВА И КУЛХУГА

Али то још није довољно. Ми не треба да заборављамо да имамо да стварамо још нешто друго а не духове, да имамо да стварамо човечанске н грађанске савести. Потребан је моралан и социјалан комеитар који се не може обићи. Без предика; без Фраза. Довољна је једна реч, на да се у једном књижевном и./1и историјском нроучавању изазове и истакне моралдн. или социјалан смисао текста. Писац је човек коме су се ностављала питања његова времена, који је та иитања решавао, чак и не дискутујући их, самим својим животом: бивао је себичан нли пдеменпт, одан иди равнодушан, ирема општој користи. Има великих наука воји се слободно могу истаћи у славном Монтењовом нисму општинарима града . Бордоа, у Малербовој Оди Лују XIV када јс аолазио за Ла Рошељу, у Босиевом цепању дела Симонова, у иодругљивом нисму Г-ђе де Севиње о бретонским сељацима који су на точак ударени, у скромној жалби Боалоа на рушевине које су дела краљева оставила за собом. Поука друге врсте у животу Ла Фонтеновом, Волтеровом, Русовљербм. Нема ничега што не можемо рећи, ако знамо ре%и: ако кажемо у свој простоти, без усиљене духовитости, без реторике, без Фанатизма, са тактом и дискретношћу, без чега истина никада не иде, са незаинтересованошћу, која никада не гледа преко зидова школске зграде. Немајмо лажно помгтовање за велике писце, и не сматрајмо се за обавезне да идеализујемо њихове слабости и да прикривамо њихове неприличности. Није рђаво да се научи да и велшш духови могу поклизнути, и да закон истине, правде и солидарности осуђује и њих исто тако снажно као и незнатне и осредње људе. А историјско објашњење, указивање на стање онште, национаднс и светске свести, у коме су они живеди, сачуваће нас да не будемо нретерано ненравични нрема њима. Најзад, књижевни текстови садрже .сва морадна и социјална нитања првога реда. свако у обдику и изгдеду који им је дадо једно доба, .једпо друштво или јсдна душа. Значидо би не разумети Паскада пли Волтера налазити код њих само деиоте иди Финоће стида, уживања за укус, а не видети код њих велике морадне и социјалне нробл.еме у депој и красној Форми. Радећи тако, дали бисмо нашим ученицима ненотпуно и недовољно образовања. Ученик који ће сутра ући у живот, који ће сутра бити човек и грађанин, мора да упозна земљиште на коме ће иматн да ради, треба да бар прочита карту тога земљишта, да зна. како и на коју ће се страну управљати, које путеве пма да чини, које ирелреке има да обиђе иди пређе. Увек се, ја то знам, код нас ученицима уливада одвратност према лажи, потказивању, ухођсњу, увек им се иредавада вредност дичних и друштвсних врлина. Много чесгитих људи, оданих Лојо.ј породици, љубазних прома својим нријатељима, изишли су из наших школа. Ти изврсни типови доброг