Prosvetni glasnik

344

табела (т. ј. резудтата разних испитивача) увидео, да су богатија деца напреднија баш у оним тестовима, који испитују праве Функције митљења, као штосу: схватање, упоређивање, критика, образовање појлова, синтеза, деФиниција анстрактних појмова, објашњење слика и др. Међутим, школско знање показује најмање социјално диФеренцирање. Али још није довољно велики број деце испитиван, да би се могли износити какви општи резултати. Исто тако из неколико недовољних података, добијених испитивањем деце у основним школама и деце истих година у припремним школама (Уог8сћп1еп), — из којих се после три (а не после четири) године може стуиити у гимназију, —■ налази Штерн, да су деца из ове друге напреднија и то, опет, баш у тежим задацнма (тестовима). И тако се тиме потврђује један закон ДиФеренцијалне Психологије: што је компликованија једна психичка функција, што се доцније развија и што је теже њено изиођење, у толико је већа њена варијабилност и у толико се јаче њоме диФеренцирају људи и групе људи (стр. 39). За практичну педагогику је најважнији однос између интелигенције и уснеха у школи. Добар ђак обично важи као интелигентан. Међутим тај однос никако није тако тесан и једносмислен. Велики део деце .је измакао у интелигенцији али не и у школи; и, обратно, ни половина деце која су испод интелектуалног узраста не изостају у школи (не понављају разред). То не важи само за нормалне године разреда коме дете припада — а оне су такође једно мерило успеха у школи (о коме ЕПтерн чак опширно говори, а које је за нас мање важно, јер су код нас понека деца често већ при ступању у школу знатно старија од другова нормалрих година из са свим других узрока а не само услед интелектуалне назадности) — већ и за оцене. Ни ту нема нодударности, а за то нису криви ни тестови ни школа (одн. поједини наставници) већ то, што успех у школи зависи и од са свим других Фактора. а не само од интелигенције; нпр. од памћења, које није у потпуној корелацији са интелигенцијом, али у школи игра тако велику улогу; од специјалних талената; од квалитета воље: јачине и истрајности иамћења, вредноће, савесности, игд. Бројеви (т. ј. резултати испитивања интелигенције) баш и показују то, да је интелигендија само један делимичан Фактор школског рада (стр. 43 и 63). Код многих тестова су се девојчице показале назадне, те се из тога види, да и нол игра велику улогу и то скоро увек више код млађе деце, у чему Штерн опет налази потврду психолошког закона, да се психичка диФеренцирања јављају јасније код тежих задатака но код лакших (стр. 47). Поновљена испитивања исте деце — а могу се, и после годину дана, употребити исти тестови — показују, да су Бинеови тестови врло поуздани ако не за апсолутно а оно за релативно градирање интелектуалног нивоа, јер је место, које је једно