Prosvetni glasnik

346

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

„Расипање" је код сдабоумне деде много јаче него код нормадне. Она могу не бити способна за врдо лаке тестове, а решавати поједине много теже (из старијих узраста). Из тога се види, да има извесних еиособности, које нису зависне од интелигенције, већ су Функција старостн; а исто тако има других, које су одређене извесним ступњем развића интелигенције без обзира на старост (стр. 59). То се нарочито опажа у оним тестовима, у којима се деФекат интелигенције отворено показује и не да се компензовати старошћу (одн. искуством). Штерн се нада, да ће се испитивањем већег броја слабоумне деце дубље упознати цела структура деФектне интелигенције у различним ступњима развића и малоумности (стр. 62). У школи малоумна деца заостају (по Крамеровим испитивањима) или за исти број година за који им и интелигенција заостаје или још много јаче, тако да има деце потпуно неспособне за школу и ако се не може наћи одговарајући деФекат у интелигенцији. Осим спољашњих услова (рђавих домаћих услова, болести, промене школе, и т. д.) и овде ће узрок лежати у особинама воље, које се нису развиле паралелно са интелигенцијом, коју морају допуњавати, да би се произвели употребљиви људи (стр. 63). Мање је за нас важно што Штерн говори о недостацима БинеСимоновог система (стр. 63 и даље; стр. 97). Многи су тестови, како су многи испитивачи утврдили, и сувише зависни од утицаја школе и околине, те не дају јасне разлике код деце, код које је разлика у интелигенцији очигледна. Тест је добар ако га од прилике 75°/ 0 деце истих година решава, а карактеристичан је за те године и само за те године, ако показује најнаглији напредак у узрасту {пеп 8ГеИзГеп АИегзјогГзсћгШ) , ако за извесан узраст одговара управо оној делимичној функцији, која се у том добу развија (стр. 65, 69). За избор тестова је важно, да се ресултати различних испитивања слажу, т. ј. да се тост не мења са нспитивачем или са дететом. Еод понеких тестова су одступања врло велика, јер се они решавају на пр. између 6 и 9 или чак између 10 и 15 година, а не само, као многи други, између 6 и 7, 7 и 8, 8 и 9 година, и т. д.; или само у једној години као на пр. „тешка питања разума" за 12 година. За тим један тест треба да јасно изражава разлике у интелигенцији, које су с друге стране познате; треба да интелигентна деца у њему нарочито одскачу, као што има тестова, у којима се најјаче разликују нормална и малоумна деца истих година (стр. 68). Пошто се интелигенција као формална способност мора свестрано испитивати, потребни су разноврсни (не сувише слични) тестови. Само ипак треба да чине једну целину, а то. ће бити, ако се деца у њима симетрично распоређују (половина у њима, на нивоу, а по четврт испод