Prosvetni glasnik

350

ПРОСВЕТШТ ГЛАСНИК

Дискусија поводом овог реФерата је била вр .10 богата. Критиковани су на пр. по.једини тестови и њихов различан смисао према разлип,и у култури. Говорник на пр. иронично помиње Факат, да је Циеи интелигенцију неких Самоједа оценио као интелигенцију шестогодишње деце. Исто тако је критикован и појам интелигенције. У вишим школама констатује говорник и квалитативне разлике у интелигенцији, а но само разлике у елементарнијој интелигенцији као у основним школама; а те разлике сачињавају са свим други појам интелигенције. ПроФ. Хелиах чини пажљивим на то, да сва деца немају подједнаку способност презентације, т. ј. способност, да изнесу и покажу што знају и умеју и наводи различне узроке за то: плагаљивост, збуњеност и збунљивост „социјална ситуација" (испит на само, удвоје, у троје или више и т. д.) и др. Зомер захтева Психологију егзаминатора и*т. д.

Као објашњење за изложбу Ђ Института за аримењену Психологију " штампао је Ото Лиаман „Средства диФеренцијалне и индивидуалне Психологије" (ХНе 1 Г е&181е11ипдзтГШ1 <1<>г сИ^/егепИеИеп иш! <1ег 1пМ^Гс1иа1рзусћо1одГе). Лииман одваја оншту Психологију не само од лајичке (од „познавања људи"), од Антропологије и од диФеренцијалне Психологије већ и од индивидуалне, којој је по њему задатак психолошко онисивање поједине индивидуе и упоређивање' више индивидуа. За то је диФеренцијална Психологија њен нужни прехходни ступањ (Уог&ире). Ово помињем за то, што је многим психолозима индивидуална Психологија — за разлику од Психологије иарода — исто што и општа Психологија, на пр. Ђунту , који, у осталом, и не признаје никакву другу индивиДуалну Психологију. Лииман говори опширније о задацима ових појединих области, а нарочито о методама диФеренцијалне и индивидуалне Психологије, које се разликују тиме, што се методама диФеренцијалне Психологије испитује једна или више ознака код многих лица, док се методама индивидуалне Психологије испитују много ознока код једне или код мало индивидуа (стр. 4). За све то су створене различне статистичке методе. Али Лииман овде говори само о средствима поменутог утврђивања, у која долазе: 1) проста питања; 2) тестови или експеримента испитивања, т. ј. питања и задаци уз припомоћ ма каквих пробних материала; 3) продукти човека који се испитује (цртежи, композиције и др; стр.10— 12); 4) телесне особине, нарочито израз лица; и 5) природно ионашање у свакидашњем животу (мимика, говор, рукопис, и т. д.). Као што се од лајичке Нсихологије не раздикују у свом циљу, тако сс диФеренцијална и индивидуална Психологија не разликују од ње ни у овим средствима као таквим, већ само у начнву њихове употребе, — у методи, која им даје ону поузданост које нема у лајичкој Пси-