Prosvetni glasnik

380

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНВК

— РеФерат је штампан (само о „Немачко-српском речнику" Јована Кангрге.) у Летоиису Шатице Сриске, 1912, књ. 287 стр. 87.

X Састана^. (10 јануара, 1912 године) 1. Прнјавио се и примљен је за члана г. Богако Богдановић, суплент Треће Београдске Гимназије. 2. Г. Гавридо Јовановић: Из историје сриског књижевног језика. — Предавач је желео да бар довољно наговести, ако не и сасвин утврди: 1. да је у средњем веку Ћирилов језик био и књижевни народни само у сриских Словена, или тачније Словена охридске архиепископије, доцније пећске патријаршије; 2) да је у еноси Немањића и њихових политичких наследника настала реФорна граматике Ћнрилова језика и Фиксирала се кра.јем XVII века у садашњу граматику Вукових народних песама; и 3) да је Вук највише учинио да се на степен књижевног језика иодигне језик реФормоване Ћирилове граматике до краја XVII века, а не нека „УоПсззргасће", како се обично мисли. И према овоме отпада уобичајено мишљење да се у Срба само у новон периоду, нарочито од Вука, пише народнии књижевнии језиком, јер се из нашег расправљања може видети да је у Срба и у доба два ранија нериода био народни књижевни језик; а при том изнети су и докази којима се може утврдити да језик Вукових народних песама није неки простонародни дијалекат као чакавски, већ граматички преображен језик Иирилов на дворовима вдастелинским епохе Немањића до краја XV века. — Расправа је штаипана у Годишњици Николе Чуии&а, књ. XXXI за 1912 годину. 3. Г. Павле Поповић: Реферат о књизи Д-р Матије Мурка: „СгеасћГсШе (1ег аИег. зпЛзЈми. 1,И1егаШгеп"-. — Читање реФерата одложено је за идући састанак. 4. г. Никола Антула: Реферат о књцзи Д-р Франа Кулишића „Џиво БуниА-Вучи&еви%". — РеФерент сматра да је Кулишићева књига рађена са већим намерама него обично. РеФерент налази да је Кулишић себи задао мало труда при проучавању Бунићеве биограФије. Нови подаци до којих је Кулишић дошао малобројни су и узети су само из дубровачке књиге ЗрессМо и Бунићева тестамента. Већег материјала из архивских дубровачких књига Кулишић нема. Па и онај иатеријал који је употребио (дао иу га проФесор Ђелчић), није довољно исцрпао. Што се тиче дела Бунићевих, реФеренту не изгледа да је Кулишић довољно испитивао изворе њихове. Упоређење Бунића и Кјабрере није довољно исцрпао, из њега се не иоже извући као сигуран закључак да су све песме Бунићеве за које Кулишић каже да су постале Кјабреринии утицајеи одиста тај утицај претрпеле. „Магда-