Prosvetni glasnik

388

шосветни гласник

рочито се учитељи од толико година боре за боље образовање у учитељским школама. У политичком погледу учитељи су умели извојевати за себе апсолутну слободу. Пријатно утиче и саобраћај међу претпостављепима и потчиљенима с једне стране и међу ученицима и наставницима с друге. Охолога, заповедничког това нема код њих, никада се не чује непријатна реч међусобно ни ирема ученицима. „У овом погледу", вели немачки известилац (Кеие Ваћпеп! Св. 7. за 1912/13, април 1913, одакле ми ово узимамо), „можемо ми немачки наставници нарочито много да научимо од наших данских колега. Ми се зацело свакојако трудимо, да наше ученике васпитамо за учтивост, али запитајмо се једном поштено, да ли се и код нас тако често не опажа немање доброга примера" ? Сада дански учитељи имају велику наду, да ће се извршити основне реФорме, нарочито на пољу народних школа. А ова нада није неонравдана, јер су на важним лоложајима некадашаи учитељи народне школе. Министар председник Елаус Бернтен био је учитељ у Јитланду; тако исто председник народне скупштине Еристенсен, и напослетку министар просвете Апел био је управник школе у Аскову. У историји данских школа истиче се нарочито јддан човек, Н. С. Грунтвиг. Овоме теологу, педагогу п вођи народном има настава да захвали за свој силан полет у последњој половини прошлог века. Он је још тада тежио метама, које ни данас нису сасвим постигнуте у Данској. Његови су главни захтеви били: слободна, лична и жива настава, тесна веза међу школом и кућом, бесплатна настава за све ученике. У извршењу његових идеја потпомагао га је нарочито његов ученик Хриспен Колд. Како је у почетку имао само мало потпоре у Данској, он отиде као мисионар у Малу Азију, затим је живео као књижар у Турској и у Трсту. Из Трста се вратио пешке натраг у Данску. Пошто се 1848. борио као добровољац, основао је 1851. нрву велику школу у Рислингу. Ова школа била је почетак данас тако угледних народних великих школа. Доцније је премештена у Далум и данас важи као најодличнија и најбоља пољопривредна велика школа у Данској. Као што је напред речено, још ни данас нема јединства у данским школама, те је с тога и тешко добити јасан преглед. Од слободних школа, које је основао Грунтвиг, данас има још око 150. Њих већином издржава „Друштво за опште данске народне школе". Ове школе ипак не одговарају више захтевима модерне педагогике. Државне народне школе стоје потпуно на истом ступњу као и немачке. Нарочите су им одлике: мали број ученика у појединим разредима (35 до 40), врло велике просторије и исто тако дворишта за играње. Средње школе су већим делом још приватне школе. Занимљиво је веома да даровити ученици од сиромашних родитеља у свима државним и приватним средњим школама добијају бесплатно место и потпору за учење. У свима данским школама нарочита се важност даје гимнастици. Дворнице за гимнастику велике су, веома чисте, са добром вентилацијом. Често су две такве дворнице једна над другом, у приземљу за женске, а у горњем спрату за мушкарце. Нарочити предмет чини данас у скоро свима школама ручни рад (елојд). Још 1885. унет је овај предмет у наставни план једне приватне школе. Оснивалац данског слојда, Аксел Микелсен, хоће наставом ручног рада у првом реду да васпита здраве, снажне и лепо израсле људе. Он особито обраћа пажњу на држање тела при раду. С тога му је главна ствар, не да се у настави изради што више лепих ствари, већ хоће да се на овом часу,