Prosvetni glasnik

394

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

оставити времена да иорасте. Теоријска практика пак била би оиет пекорисна н врло трновита. * Јубилеј Ернеста Дависа (ХаУ188е) — Недавно је прослављена на Сорбони педесетогодишњица од уласка Лависова у ГГроФесорску гаколу којом он данас и управља. Приликом овога јубилеја сви беседниди, а бпло их је много, од министра просвете па до представника последње ученичке генерације, одали су част и славили су разнолике дарове овога историчара, нроФесора, публицисте, беседника а такође и педагога, јер утицај Лависов на младе генерације остао је као један међу најјачпм. Новоизабрапи председник републике Поенкаре, користећи се својим слободним временом, јер је имао од избора до уласка на дужност, месец дана на расиоложењу учествовао је на овој прослави као сабрат, садруг Лависов из Академије Наука. Под силном снегометином од честитања и цвећа Лавис није нимало посрнуо. На све је то одговорио духовито и довитљиво што му свн признају као одличне његове особине. „Да заслужим толпке похвале, имам ли ма какве заслуге, ја којп сам целог света радио оно што ми се допадало. „Живети увек с младежн; радити с њом, за њу, говорити јој о оном што се изабрало и што све сачињава велике одељке у човечјој историји. пошто се добро припремила лекција, као што обично велимо, стати, иотпуно сигуран у себе, иред велике аудиторије пажљиве, будне п које тако брзо разумеју и схватају; чптати у очима да се васпоставља саопштење од духа духу и у тренутцима од срца срцу; с друге стране руководити у интимним конФеренцијама и разговорима припремом за нашу ироФесију и личним радом; томе се послу сав предати, у то се сав упети; „Наћи у својој настави градиво неколиких књига и прихватити тако свој удео у озбиљном интелектуалном раду нашее земље; „Интересовати се народним васпитањем; „Прнсуствовати рођењу Париског Универзитета; видети наш нови књижевнички Факултет, сасвпм мали, у једној дрвеној бараци у улици О-егзоп, и видети како та барака постаје палатом; видети како број ђака у њему постаје све већи и како туђинци у њ јуре да чују Француску реч: „Волетн толико исто народну школу колико и све високе школе, говорити деци нашег народа, која су такође пажљива, добра и која брзо разумеју; надати се да ће зрно које се разбацује пуном руком пасти на плодно земљиште; „Реците ми зар нису све то задовољства иа чак и више, радости које су лепе". — „Узалуд ме уверавате, додао је затим, да сам ушао у школу пре педесет година, да сам срећан што сам доживео седамдесету, ја у то не верујем. Подмлађујем се сваке године кад нам јесен донесе нову иромоциЈу младости 1 '. „Дешава ми се прп крају годино да готово подлегнем под теретом умора, још мало на би пао у старачку суморност, који зато што им ноге слабе замишљају да ништа више не корача. Но ево нове јесени и на нут полази младеж свежих лица и здравих ногу. Младеж иде напред и ја с њом. Не видим разлога зашто би то било друкчије". *