Prosvetni glasnik

ШКОДСКО КРЕТАН.Е

395

Трећи скуп немачкога „Друштва за ведикошколску педагогику" — Ово друштво, „СгвбеПбсћаЛ №г Носћзсћи1ра(1а80»1к", основано 1910. године, пмало је до сада три конгреса: 1910. у Берлину, 1911. у Минхену и 1912. (17.-20. октобра) у Лајпцигу. Нарочито је последњи ноказао учествовање многих личности, које се раније нису интересовале за „великошколскопедагошке проблеме". Најпре су првог дана поглавито разгледане изложбе, па је прави рад почео 18. октобра. Било је око 200 учесника; међу њима су се налазили многи академичари из далеких великих школа и један представник саксонске владе. Приступни говор држао је проФесор К. Лампрехт из Лајпцига, и то најпре као проректор лајпцишкога университета, заступајући ректора, који је био болестан, а затим као први председник друштвени. Ток мисли је укратко овај : Из спорадичнога, инстинктивнога постаје и рационална, научна дисциплина. Уз то долазе још нови преображаји науке, доцентства, студентства и односа међу овим двома. Уколико су теже наше задаће, утолико их више морамо вршити, и то такође са историским посматрањем. Овом последњем посматрању служило је даље предавање : „Промене у бићу университета од пре 100 година" од нроФ. Е. Шпрангераиз Лајпцига. Његов заокругљени говор почиње од новога духа, који је настао од почетка 19. века и чији су носиоци били университети. Биће университета увек налазимо у њихову односу према држави и у њихову научном појму. Из два корена постали су тадашњи университети: из логледа на свет политичкога либерализма и из тадашње ФилосоФије. Уноређење показује сада у п р в о м е увећани значај државе за университете. Они су до душе с једне стране места за неговање чисте науке, али с друге стране су стране заводи, које је држава основала за себе. У другоме влада позитивизам као обележје ФилосоФије. Свака наука има своје методе, и ово знање замишља се као одвојено од сваке вредности. Ну знању „без вредности" ипак је иотребна допуна у критици жпвотне вредностп појединих сазнања из саме личности. „Академска настава и образовање характера" има назив предавање доцента Алојза Фишера из Минхена. Ма да се ова тема тешко може обухватити научним испитивањем, ипак је предавач баш у овом правцу ствар лепо извео, и ако је његов начин излагања истакао више поједине погледе и изазивао дискусију. Она је била дуга. ПроФесор Е. Бернхајм пз Грајфсвалда позвао се на стару изреку: „Ко хоћо да васпита друге, мора најпре васпитати сама себе". Баш сада, када младеж постаје самосталнија, цотребно је самоваспитање доцената. И председник је за полемику тражио извршење Форама, које би имале да важе као несаломљиве, и скромно увођење властитих радова пред студенте. Штампани прописи показују се опорији него несвесна традиција, 1ех поп 8спр(;а. У даљој дпскусији наглашаване су нарочито тешкоће наставнпх планова као и корисност властитих уводних нредавања; навођене су п тешке спољашње смвтње томе. Највећи део даљих расправа чини циклус реФерата о облицима академске наставе. Он је отпочет темом: „Спремање наставничких кандидата из Физике" од ироФесора К. Т. Фишера из Минхена. Из његова предавања истичемо ово. Наставник мора умети, да Физику ради практично. Ф. показује, како се то може постићи. Наставник треба да се с једне стране удуби у душу ученикову и друго да има поуздано стручно знање, па дакле и о апаратима. Прво спремање припада средњој школи (семинарска година