Prosvetni glasnik

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

1. СПИСИ

МАЊЕ ПЈЕСМЕ ВЛАДИКЕ ЦРНОГОРСКОГА ПЕТРА П-ОГА ПЕТРОВШ ЊЕГОША

Као 141 књига Српске Књижевне Задруге изишле су „Ман.е пјесме владике црногорскога Петра П-ога Петровића Његоша". Књигу је средио Милан Решетар, чији је коментар „Горскога Вијенца" одавно већ показао како је Његошева поезија одлично позната Решетару. Под „мањим" песмама издавач је разумео прво све лиреке песме Његошеве, за тим оне епске које су, у духу народних песама, биле унесене у „Нјеванију" Симе Милутиновика, па и засебно штампане као што су „Кула Ђуришића." и „Чардак Алексића"; осем тога унесене су и различите пригодне ггесме владичине, његови препеви, у одломцима, Илијаде, Слова о полку Игорову, па и записи или изреке Његошеве у стпху. Речју, овде су сви стихови владичини о^ем већих засебних дела: „Огледала Српског", „Свободијаде", „Луче", „Горског Вијенца" и „Шћепана Малога". Заметан је носао био саставити „Попис владичинијех дјела", али је и тај рад свршио издавач на стр. VI—XXIV ове књиге, те времену остаје да се овај „попис", по угодном случају, попуњује и осветљује. Добившп ову књигу, можемо се запитати: је ли она уопште за читалачку публику коју има С. К. Задруга, и како је приређивач овог издања извршио свој посао. На прво питање без устезања одговарамо да избор није ни у колико погођен, па смемо тврдити да ће и ова књига доћи у ред оних издања С. К. Задруге, за која се зна да су најмање читана. У најбољем случају могло би се претпоставити да би се донекле читала књига у којој би био избор Његошевих иесама. И Задруга, која је у своје доба терала у другу крајностпаје из приповедака Ђ. Јакшића правила изводе , и ако ће крепка проза Јакшићева готово увек имати велики круг читалаца — сада је урадила са свим супротан посао.