Prosvetni glasnik

28*

ПРИКАЗН И ОЦЕНЕ

407

У Симину „Обиллћу": „Врлог срце подобно је стаклу"... У Његошевој иесми о смрти Симиној: „Појетпна душа што је? Што и жпва у кристалу! „Степеном се спушта, диже и премјену ћути малу." Сима у песми „Докази новнји", у првој књизи „Србијанке", пева: „Дел' Алијо брда равнајући ! „Винопио л' каурине Марко, „Сам гато оте Окан у„Харапа! „Амо брже да се постидите, „Свог јунаштва према Бушатлијну... Не подсећа ли ово на принате путеве јунака од стране сватова у „Горском Вијенду" ? У Симину „Обилићу" има удеда Оашти глас и Глас из облака, где је изнесен израз јавнога мњења, вишег морада и суда. Његош ,је у „Горском Вијенцу" поступио исто тако давши томе чиниоцу име Коло народно. Обично се каже како се Његош у томе угдедао на хорове ■старих Јрчких трагедија. Вероватно — ади је ту и Сима могао ,дати кажипут. Његош у „Слободијади" пева и песму о бојевима црногорским с Мармонтом. А.ш је и то пре њега урадио Сима — у „Србијанци". Да застанемо, најзад, мадо и на „Лучи Микрокозми«, Његошеву деду за које заиста нико још није рекао да је ма по чему имитација Симину певању, јер је у њој Његош расправљао о апстрактним питањима на која га је упутида туђа дитература у колико је он до ње био допро. Нећу овде говорити о томе како би бидо већ време наситно испитати има ди у „Лучи" заиста утицаја Милтнова „Раја" и.1 и не, ади ћу истаћи да се ни онда, када је реч о „Л.учи", не може Сима оставити са свим на страну. Коме је добро познато како у ,Дучи" Његош пева о микрокозмосу, мадом свету, који обасјава луча или искра душе, и како је та искра допиа с неба у „пдачевну долину", па ће се оиет вијнути небу горе кад се ослободи телесног окова у коме је «ада — тај неће савршено непажљиво проћи поред Симине мисди, исказане у „Обилићу", о „божественој искри", за коју није овај земаљски свет! Ади се у „Србијанци", другој књизи, у песми „Истреб соперника" налази једно још интерссантније место... Карађорђе је у душевној узбуђености због сукоба са „еоперником", кнезом Теодосијем, па у ноћној тишини: ...Разаглед'о по небесам' дивност, Чит'о сву ноћ из чудеса чуда, Ни чем краја, као ни иочетка,