Prosvetni glasnik

412

просветни гласник

средњии школама у Пруској обезбеђено је. Што је женским школама потребно због аихове особености, учињено је. Треба само желети, да се и на једна и на друга пруска упуства угледају остале савезне државе. Даља је по реду расправа : „Б1гек1;опапеи а!а Уогдезе^е уоп Оћег1ећгегн" од Бг. Хермана Хадлиха. Са убеђењем и добрим разлозима писац заступа право женскиња на управу женском школом према новој пруској школској реФорми, која је теориски извела једнакост положаја човеку и жени у служби виших женских школа. Борба противу женских као управитељица и директорица виших женских школа, у којима су и мушки наставници, узела је великога маха. Тврдило се, да је за људе незгодно, да буду у зависности од жене; даље, да жена нема подобности потребних за „претпостављенога", да нема далекога погледа н да не уме разликовати што је стварно и лично. Ну свп „разлози" против женске управе показали су се као ништавни. Тако Бг. Јакобс, проФесор реалне гимназије, показује, да је позивање на народпо- осећање логични н етички слаб осећајни доказ, да је тврђење увређенога човековог осећаја немушка нестварност, и да је тобожња супротност државним законима извртање стварнога стања ствари. Он долази до ресултата, да једна група заинтересованих хоће да обори законски уређене односе и то навођењеи разлога, који се стварно не могу оправдати, он се чуди, што се праве као да су нападнути они људи, који устају не само противу захтева женскога покрета него и нападају већ добивена права. А женски покрет не устаје против човека већ више за права женина. Женски претпостављени су доиста нешто ново у пруској државној служби и против овога новога бори се један део средњошколских наставпика, па је потпомогнут и од протнвника женске еманципације. И једни и други у заступницима женске управе виших женских школа са мушким наставним снагама виде „непријатеље нашега сталежа и државе"; и питање је, да ли се овај нешто оштар израз не може објаспити сталешким егоизмом. Да додамо још ово. Друго је школа, а друго војска или иначе нека државна служба. У војсци се може без угледа личности тражити и имати послушност, у држави се управља без угледа личности; али у школи треба личност да се покаже што више. У научном свету важи личнп, индивидуални рад без обзира на године службе и право једнога пола. Тако и у школи наставник, мушки или женски, треба пре свега да буде помоћни сарадник својих ученика, а управник школе први међу својим сарадницима. А то одговара прнроди саме ствари. Послушност и правичност морају владати у свима школама; али зато наставници не морају бити ОФпцири и судије, а управници школски коианданти батаљона или полициски нреФекти. Ауторитет треба у школи као и у породици да се оснива на личпости а не на систему. Школска управа врло добро чини. кад чиновнички характер наставника сматра као споредну ствар и хоће да се потпомажу сви лични односи човека према човеку. У том смислу потпуно је умесно и ваља поздравити као пријатну широкогрудост, што директорице могу бити старешине наставницима виших женских школа. Не можемо се задржати код лепога предавања директорице г-ђе П авелове из Бреславе: „ЛУ1е капп сНе Рг1уа4зс1ш1е т с1ег ЈекгкгеИ Љге Ејдепаг!; ћеттаћгеп?", јер се у њему имају на уму нрилике приватних школа у Пруској, где је образовање женскиња све до најновије ре®орме било поверено готово једино приватној иницијативи, а и сада је још велики број приватних виших женских школа и то већим делом са женском управом. Специјално пруских школских прилика тичу се и расправе: „Б1е 8еттаг-