Prosvetni glasnik

БИБ ЛИОГР АФИ Ј А

БИБЛИОГРАФИЈА ОРПСКИХ 1ИОТОВА У 1912 ГОДИНИ. израдио Урош ТЈонић.

Први сриски часоиис, као што је познато, био је Ј ,Сдавено-сербскш Магазинт>% који је 1768 године нокренуо Захарије Орфелин. Од гог часоппса изишла је само 1[рва свеска у Венедији. Затим је протекло преко двадесет година док се нису појавиле прве српске новине »Сербскја Новинн' 1 Маркидеса Пуљо (Беч, 1791—1792) и »Славено Сербскја В^домости* СтеФана Новаковића (Беч, 1792—1794). Исте новине, као н Орфелпнов часоппс, биле су кратког века и морало се чекатн још пуних деветнаест година, до 1813, када су Димитрије Давидовић и Дпмитрије Фрушић покренули своје »Новине Сербске« (Беч, 1813—1822). Тпме је пут српској журналнстиди био доста утрвен и, под подеснијим условпма, нови листови, забавниди и алманасп почели су се јављати све чешће. Године 1815 почео је излазити Давидовићев ЈЗабавникт.*, 1825 »Л/бтописи Сербске«. 1826 »Данида® Вука Караџића, 1827 »Банатскш АлманахЂ" Димитрија Тирола, 1830 »Сербска Пчела 5 ч 1834 покренуте су »Новине Србске'% први лист у Србији. Те године су Срби већ имали поред њих још један часопис и три забавника. Број часописа и новина, као и књига, доднијих година бивао је све већи. Израђених и потпуних библиограФија нема, али, и по ономе што има, даје се израдити преглед бројног увећавања. Године 1844 било је свега 8 часописа и новина од војих је излазило у Будим-Пешти 4: »ЉћтописЂ Сербск1и' 5 , »Серескјп Народнни Листг*, »Сербске Народве Новине" 1 , »Пештанско-Будимскш Скоротеча"; у Београду 3: »Србске Новине*, »Подунавка«, »Србсми УлакЂ 8 ; у Загребу: »Србско-Далматински Магазинт,«. Године 1864, за двадесет година, тај се број скоро удвостручио. Од 15 часописа и новина, којих је те године било, излазило је у Новом Саду 9, у Београду 4 и у Будим-Пешти 2. Двадесет година додније, 1884, учињен је огроман нанредак, јер од 118 српеко-хрватских листова, 55 се штампају ћирилидом. Србијаје тада имала 29 листова од којих је у Београду излазило 25,, а у унутрашњости само 4. Десет година позније, 1894, било је већ 200 српско-хрватских листова, од којих је 112 излазило ћирилицом, 84 латинидом и 4 ћирилидом и латинидом. Србијаје тада имала 81 лист, од којих је 56 излазило само у Београду, а 25 у унутрашњости. Затим, до једној непотиуној библиограФији, 1904 године пзлазило Је само у Србији 90 листова, и то 72 у Београду и 18 у унутрашњости. Године 1909 било је само српских листова 169 од којих је излазино у Србији 116, и то 79 у Београду и 37 у унутрашњости. Године 1911 било је само српских листова 225, од којих је 143 излазило у Србији и то 97 у Београду и 46 у унутрашњости, у Во.јводини 25, у Хрватској и Славонији 22, у Америди 17, у Босни и Херцеговини 9, у Црној Гори 3, у Далмацији 3 и у Старој Србијп 3. Најзад, од 300 српских листова, који су излазили 1912 године, у Србији је излазило 196, и то 125^' Београду и 71 у унутрашњости; ван Србије 104, и то 80 у српским земљама под Аустро-Угарском (у Војводини и Хрватској 59, у Босни и Херцеговнни 18, у Далмацији 3); у Америци 16, у Старој Србији 6 и у Црној Гори 2. Као што се види, ирираштај је био у 1912 за 75 листова. Тај прираштај највише је био у Србији, прво због посланичких избора у земљи, који су изазвали много