Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

479

дивљења, неодобравања и ноштовања. Али је далеко од тога до сврсти која размишља и која је у пуном смислу свесна .моралних истина", ионаособ оних што имају тако замашну улогу у цивилизованим друштвима. У примитивним племенима, таква индивидуална морална евест, кеја је свесна себе и оних истина, била би заиста право чудо. Колико је нама познато, такво чудо не постоји уопште нигде. Сем тога, чак и у друштвима вишег типа, не треба да се дамо завести спољашњом сличношћу Формула, која чесго крије интимну разлику „моралних истина" изражених у њима. На пример, каже се да су битне одредбе права биле познате античкој цивилизацији исто као год и нама. — Може бити; али веровитно да та сличност не иде даље од општих црта изражених у аистрактној Формули. Да би била стварна, иотребно је да смисао израза буде безмало исти у свима различним цивилизацијама. Међутим зна се да смо ми у ствари далеко од тога. Примера за ово има у изобиљу, и то не само у прошлости него и у наше време. Начин како Европљани поступају са урођеницима у колонијама чак и онда кад ови већ имају извесан стуиањ цивилизације, показује да „моралне истине" чудновато одступају од свог идеала чим се пренесу у другу земљу. — У кастинском друштву, правда је у томе да се са сваким поступа с обзиром на касту којој припада, с брамином као што приличи брамину, а с паријом као с паријом; код великог броја полуцивилизованих народа, правично је да се женека деца сматрају као велики терет, а жена као теглећа стока; у Феодалном друштву, проста класа осуђена је само да плаћа порез и да кулучи без мере. Чак и у најразвијенијим друштвима, извесне примене те Формуле која изражава правду могу да изазову протест малог броја свесних чланова, док остали не осећају потребу да се буне. Нндустријалац коме се чини да не зарађује више довољно новаца, може сутра да затвори своју Фабрику, сматрајући да не чини криво никоме, пошто је исплатио своје радннке, који су сад избачени на улицу. Средином XIX века, у време наглог развијања Фабричне индустрије у Енглеској, кад се са децом и женама страховито ноступало осуђујући их на шеснаест и осамнаест часова дневног рада, изгледа да сопственици Фабрика вису инали ни појма колику неправду чине овим поступком. Нису ли они тачно нлаћали уговорену зараду? Дакле ове Формуле, узете апстрактно, немају својства које им се приписује, да у свако време и на сваком месту буду израз вечне правде. Посматране саме по себи, оне су празне. Оне добивају свој морални смисао и моралну вредност од своје садржине. Међутим та садржина не може им се дати а рггогг неком врстом природне интуиције, нити непосредном оценом заједничке користи. Она се узима из друштвене реалности сваке поједине епохе, и ова прогшсује свакој индивидуално.ј свести како треба да се понаша у даном случају. Тек на тај начин