Prosvetni glasnik

690

ПРОСВКТНИ ГЛАСННК

ученнке, којп но свршетку IV или У раз. помоћне школе, покажу да не могу учити у норлалиој гаколи, удегаони су завршни V, VI гезр VII раз. са чисто практичним карактером. * Суд стручњака о манхајмској шкоди — Недагошки свет дознао је за ово уређење гаколе тек на првом конгресу за школску хигијену у Луксембургу 1904. год., где је д-р Сикингер опширно реФерисао о овон новом школском спстему, и трудио се свнм силама да задобије конгресисте на своју страну, И опи су збиља једногласно одибрили овај аринции асихолошког груаисања. ученика. Осии наппсанпх брошура за расирављање овог питања, д-р Сикинге|> позиват је у многе градове да држи предавања о његовој школској системи. Онит у циришком кантоиу (у Швајцарској) да уведе ово ново школско уређење (1905. год.) дао је новода, те су, после године дана, учинили то исто и германскп градови: Шарлотенбург, Шемниц, Баден, Лајпциг, Бон, Хамбург и др. У скоро за тим узеше у раснрављање ово питања и разна учитељска удружења. Ова идеја гругшсања ученика према њиховој индпвидуалној разлицп запнтересовала је не само педагоге, него и политичаре. Упочетку је речено да су со за ово школско уређење изразили п сви најчувенији. педагози и психолозп. Међу иротивнпцима ове нове школске организације, не налази се ниједна угледна педагошка величина. II ако се школске власти још нису решиле да уводе ову предложену уредбу школе, опет нринцип индпвидуализма у настави, све више овлађује умовима онпх, који стоје близу до уређења школских нослова. Бласирање ученпка на даровите, мало сиособне и слабоумне јесу данас важне теме на дневном реду педагошких зборова и конФеренција. Под утицајем овог модерног гаколског покрета, и ирви нгм&чки конгрес за школску реформу, одржан у мес. октобру пр. год., у Дрезди, приликом хигијенске изложбе, ставио је у свој дневнн ред на другом месту: ароблем за исиитивање ученичке интелигентности. Пошто је путем штампе објављено да ће реФеренти по ово.ј теми бити В. Шчерн и Е. Мојман, најбољи дечји психолози, многи су дошли у Дрезду да суделују на конгресу за школску реФорму. Да чују речи овпх представника модерне нсихологије и педагогике беше жеља многпх педагога. ПроФесор Шчерн објаснио је шта је то интелигентност, истакао је значај изучавања дечје индивидуалности; научно доказао аотреоу исихолошког груиисања. ученика, у иогледу њихове мо%и схватања, п доказао како могу да се испитају ове моћи. Врло популарно и тачно проФесор Мојман објаснио је методе за испитивање ученичке интелигентности, са разрешењем ироблема за који је везана м&нхајмска. школска система. Жива дебата поводом овога питања изазвала је код копгресиста час жнва одобравања, час мучна колебања, која су расла и опадала нрема темпераменту и аргументацији говорника за и протнв нове школске спстеме. Многи су излагалн и своја лична непосредна посматрања п опажања. Једна мала група конгресиста, на послетку пзјасни се против ове манхајмске поделе школе, нз ових разлога : 1.) Подела учеиика по њиховој способности конзеквентно води ка појединачном обучаваљу, што ће рећи ка затварању школа. 2.) Ради социјалног упоређења и сагласности не треба да се напушта учење у школском друштву — заједницп.