Prosvetni glasnik

службени део

941

Најважнији резудтати многобројних говора, нредавања и дискусија могу се свостп у ове три тачке. 1) 0 средњешколској настави живих језика речепо је у неколико махова, и то уз онште одобравање, да се. у њој мора пазити на три ствари: да се ученица згодним штивом уведу у књижевност и културу странога народа; да се навпкну да живи језпк разумеју не само кад га читају, већ п кад га слупгају: п на.јзад, да се на том језику и изражавају, макар само у везп са штпвом. Стога што се раиије, заједно са директним методом, и сувпше номињала конверзација и практична страна уопште, овога се пута парочпто ударало гласом на то да не треба због речи занемаривати мисли, да, другпм речима, не треба обраћати пажњу само на језик, већ и на садржину прочитанога текста. Златна средина која је иобедпла у нитању о методу, дајућп нрвенство пе директном, већ умеропом, мешовитом методу, крчи себи пут п у иитању о крајњој мети којој треба да служи пастава живих језика. Овде одмах треба поменути да јо за наше прилике потпуно излишна бојазап да би се жпви језици могли предавати искључиво практпчно; напротин, много је оправданија бојазап да ће се још за дуго, код огромие већине наставника, цео рад сводити на превођење, и то, што је најгоре, махом на превођење безбојних ствари. Занимљиво је, на пример, да се код нас у впшпм разредпма. у којпна. бп штиво већ морало имати свој одређепи пемачки тип и служпти систематски горо поменутој сврси, код толиких изворних немачкпх књижевних дела чита „Оег Сјс1", мада су у њему једине немачке оеобпне Хердерово име и немачки језик. 2) Од интереса је, даље, да се на конгресу осетила једна јака струја и у униворзптетској настави живих језика. Поводом поменутог предаваља проФесора Фарнхагена о уређењу неоФилолошких семинара па унпверзитетима развила се жива. дискусија, чији је резултат, норед осталога, бпо и то да семпнарским и просеминарским вежбањима треба лавати све више места на рачун предавања, и да чак и предавањима треба донекле дати карактер вежбања на тај начин што ће се каквим згоднпм питањем слушаоци и том ириликом натерати па активно учетће. То, разуме се, није нова мисао; последњих година тако раде многи немачкп унпверзптетски професори, а у Америци је тај систем већ раније ухватио дубока корена. Али је занимљиво да је овом прпликом то гледиште прпмљено као нешто што се по себи разуме п да су изјаве у том смислу пропраћепе живим одобравањем. 3) Тако псто је од интереса — а то се на конгресу такође јасно видело — да се и универзитетској и средњешколској наставп живих језика придаје из дапа у дан све већп значај. Чувени романиста Сшпије (8исШег), универзитетски проФесор у Хале, којп није могао доћи на конгрес због својих других послова, унутио је председништву конгреса јшсмо у коме нредлаже да конгрес тражи и за француски и за енглескп по две проФесуро на унпверзитету, тако да сваки од тих језика има бар по једпу редовну п једну вапродну нроФесеуру. Лајпцишкп англиста, већ иоменути универзитетски проФесор Ферстер (Рбгакег). отигпао је у том погледу још даље, истакав у своме предавању као једну од најпречих потреба у настави живих језика да се „што пре", бар (1еи(;зсћегг ХеирћПо1о§еп ипс! 0егташз1еп <1осћ 2из1аи(1е коттеп тбсћ4е. (Вгауо!) А11е 1т Аи81апс1е тгкепДеп Оегтам8(;еп -ет-игДеп ез је^епГаПз тИ ^гоВег ГгеиДе ђе&гиЈЗеп. (^ећћаЛег ВеИаП.) (ВегМг икег Ие УегћапШип^еп Лег XV. Та^агЧ Лез АИЦетет Оеи1всНеп NеирМ1о1о^еп1'егћапАе$ (Л.ОЛ'. V.) т Ргапк(игЈ а. М. уот. 27. ђ]5 30. Ма1 1912, стр. 31).