Prosvetni glasnik

НАОТАВА И КУ1ТУРА

Лиутпранд, епископ Кремоне, и његов извештај о Византији и источно-европским приликама од Јов. Радонића.

Лиутпранд, нореклом из угдедне лангобардске породице, спада, без сумње, међу најзнаменитије писде ранога средњега века. Док већпна писаца из десетога века саетавља и нише сухе летописачке белешке, интересујући се у првом реду за догађаје своје најближе околине, интерес Лиутпранда много је шири и опсежнији. Детаљно и веома пластично прича он у својим списима о заплетеним догађајима италијанске историје десетога века. Веома духовито и окретно приказује он прилике у Риму и на папском двору, слика поједине знатне личности у северној и средњој Италији, износећи њихове тежње око уједињења Италије, која је тада била расцепкана више него икада дотле. Али Л.иутпранд, и ако родом Италијанац, обраћа нарочиту пажњу и приликама у Немачкој, особито од оиога времена, од када је ступио у службу немачкога владаоца Отона I. Како је он иолитичком мисијом у два маха слан био у Цариград, тадашњу културну метрополу Европе, показао је он особито интересовање за државно уређење Византије, за прилике на византијском двору и за односе Византије према јужним Словенима и Русима, због чега су ти односи из Лиутпранда но нас од особита значаја. Вредност његових списа одскаче још и због лепоте и елеганције латинскога језика којим су писани. Његов латински одудара од већине савремених хроничара, јер је Лиутнранд боље него и један од његових савременика познавао стару римску литературу. И ако он као клирик добро нознаје Свето Писмо, па га често и наводи, ипак за то цитира он веома често Цицерона, Виргилија, Хорација, Овидија, Теренција, Плаута, Марцијала, Јувенала