Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

953

Русе зопе Норманима, чиме такође пружа доказ за норманско порекло Варјага, заснивача руске државе у IX веку 31 . Подаци које Л.иутпранд даје о изгледу и јачини руске Флоте под Игором (1п§ег) тачни.ји су од података у другим пзворима, а тако исто поуздано је и Лиутпрандово казивањи о стању заостале грчке Флоте у Цариграду 32 . Са особитом пластичношћу нрича ,1иутнраид даље како су цара Романа I. његови синовн СтеФан и Константин срушили са ирестола пред крај 944 г., те га затворили у манастир. Убрзо по том, већ у јануару 945, збачени беху и синови Романови са престола и затворени у исти манастир, где их је отац дочекао с оштром иронијом. „Каква је то свечана згода нагнала Ваша Величанства да посетите моју маленкост? Ја мислим да оно мидосрђе, које ме је изгнало из палате није доиустило да и ваша господства онде дуже остану. 0 како је добро, да сте ме за раније преместили!" 33 Лиутпранду, ко.ји је од очуха толико слушао о Цариграду, дала се, најзад, прилика да 949 пробави неко време у тадашњој културној метроноли Европе. Као носланик господара горње Италије, Беренгара, кренуо је Лиутпранд 1 августа 949 с богатим поклонима из Павије, па је трећп дан стигао у Млетке. Из Млетака, где му се придружио посланик краља Отона I, ЛиутФрид, богати трговац из Мајнца, кренуо је Лиугпранд 25 августа и стигао у Цариград 10 септембра. Мало пре њих беху стигли у Цариград и носланици из Шпаније. Цар Констинтин VII. ПорФирогенит дочекао .је све ове посланике на особито свечан начин. Византпнци су, наиме, свечаним пријемом „варварских" посланика хтели ове на што јаснији начин да увере о сјају и величини Ромејскога Царства, према коме све остале државе далеко заостају. Посланипи беху нримљени у свечаној и великој дворници Маг-

31 бепз циаеДагп ез1 зић а^иПошв рагке соп84Ј1и(;а, диат а чиаНШс согропј Огес1 уосап1; ЕП8108, поз уего а ровШопе 1о« потшатиз КопТтаппоз (Ап(;арос1о818 V. 15. М. (т. 88. III. р. 331). У пр&ој књизи: НаБе! дшрре (I. ј. Дарнград) а1) а^иИопе Нип&апоз, Рјгепасов, С1)агагоз, Ки8108 циоз аНо пов погшпе Ког<1таппоз ареНатиз, аЦие Ви1§апоз шт1ит вШ У1С1П08 (Ап(;аро(1о818 I. 11. ор. сИ. р. 277). 31 Уиор. А. В,ат1аато1, 1/ешри-е &гес ап (Нх1ете з16с1е Сопз(;ап1;т Рогрћуго§епе1е, Рагхз 1870. 376. Од старијпх псгорива први је био Кбрке, који је у дисертацији Ое уИа е! зспрИз 1лш1ргапс11 (Берлии 1842) доста темељито утврдио вредност Дпутпрандова казивања с помоћу другнх извора. II ако су Дендликер и Милер на основу доста савесне анализе Лиутпраидових дела много што шта хтели да утврде и без поређеља са другпм изворима, ипак су и они овде онде наставили рад Кенкеа. Њихов рад допунио је Ватенбах, нарочито с обзиром на византијске изворе (ШаСопзсће 2еИзсћг1Д XXVI (1871) 279). 33 Ке811уит 1етриз,... ( јпоЛ 1гатШ(;а1от поз1;гат пиреггат уев(;гит уЈзИаге сое&к. СагНаз ри(;о, чие с1е те ра1асЈо ехриШ, Ш1ас1опет уез(;гат поп ЈМ <Ип еазе репшзН;. 0 1'ас(;ит ћепе, чиос! те чпат (1и(1ит ргает1з18(18 (Ап(аро(1оз18 V. 23. ор. ск. р. 334).