Prosvetni glasnik

956

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

помагани од других, једва однели на раменима. После њих су иступили 23 магистра, од којих је сваки добио 24 Фунте злата и две свечане хаљине. За тим су се ређали патрицији, примивши сваки по 12 фунти злата и по једну свечаиу хаљину. За љима су долазили протоспатари, спатари, спатарокандидати, китонити, манглавити, протокарави, који су, сваки према своме рангу, добили од 7—1 Фунте злата. Нижим чиновима раздао је поклоне врховни коморник (рагакнштепоз), јер би за цара било сувише заморно раздавати поклоне читаве велике недеље, колико је трајала ова свечаност. Дабогме да је Лиутпранд посматрао све то с великим чуђењем, па и жалошћу, што и он не учествује у примању. Па када га је цар преко тумача запитао како му се све то доиада, одговорио је цару веома духовито, да би му се све то много више допало када не би био само посматрач него и учесник. Цар се, вели „1иутпранд, на то насмешио, те, посрамљен мало, предао Лиутпранду велики свечан огртач и једну фунту злата, што је Л.иутпранд још радије примио 38 . Сасма је друге прилике нашао у Цариграду Лдутпранд, када је после деветнаест година дошао онамо као изасланик цара Отона I. Тада је на место доброћудног и ученог цара Константина VII. седео на византпјском престолу енергични и ратоборни цар НићиФор Фока, који је славу византијског оружја разнео био чак до обала Тигра и Еуфрата. Тврдо решен да власт Ромејског Царства не само учврстн у јужној Италији него и у средњој, није могао цар НићиФор мирно гледати на акцију цара Отона у Италији. Њему особито криво беше што је Отон I. недавно опсео био његов град Бари, те је, сматрајући немачкога владара за непријатеља, према. томеи дочекао његова посланика епискоиа Лиутпранда. Лиутпранд је 4 јуна 968 стигао у Цариград, те је одмах на по четку био дочекан непријатељски 39 . Због такога дочека Ллутпранд другим очима гледа на византијске прилике него пре деветнаест година, то ће се онда многе појединости у њега морати узети као нретеране и не сваки пут тачне. Л.иутпранд је нарочито био незадовољан са станом, једном великом и отвореном дворницом, која није довољно штитила ни од хладноће ни од топлоте. Сем тога његов стан био је доста далеко од царскога двора, тако да се добро морао знојити када је пешице ишао у двор. Уз то у стану није било воде, а вино, помешано са смолом и гипсом, да не може бити горе. Поред тога њихов чувар

38 ВићпЛепз Цацие 1трега1ог, раи1и1ит рис1оге сотто(;и8, и1 а(1 зе 1гет, сарие тпип, раШит^ие та§пиш сит аигеогит Нћга, диат ИћеиЂег (1е<Ш, Кћепииз ассер1 (ша.). 39 РгШе Копаз 1ипи Сопз1;ап1тороит теттиз, е(; а(1 сопШтеИат уезЈгат кигрИег аизсерМ, §гауК;ег ЈигрИегдие 81тиз 1гас4а(;1. (ЕшДргашИ ^е^аИо 1. М. 6. 88. III. р. 347).