Prosvetni glasnik
НАСТАВА И КУДТУРА
95б
што се у њој о Божићу постављају деветнаест трпеза, за којима цар и његови гости не једу седећи него лежећи. Тога дана износи се на трпезу не као обично сребрно него златно посуђе. После ручка уноси се воће у три велика златна суда, који су толико велики да се доносе на колима, покривеним пурпурним застором. Ово огромно посуђе диже се на трпезу с помоћу једека, који се спуштају с таванице дворнице, и с помоћу четири или вигае људи, а на тај исти начин и скида се посуђе с трпезе. Лиутиранд неће да прича о играма и представама, које се приређују за време ручка, али не може а да не спомене акробатску представу, која га је задивила више свега. У дворницу је, вели Лиутпранд, ушао један човек који је без помоћи руку носио на челу усправљену мотку од 24, па можда и више сгопа. Наједан лакат иснод горњега врха мотке притврђена беше попречна мотка у дужини од 2 лакта. Чуђење Лиутпрандово порасло беше још више, када се два дечака успужаше уз ту мотку, те почеше на оној попречној мотци да изводе гимнастичке вежбе. Лиутпранд увиђа да је овде сва вештина у томе да се одржи равнотежа, али му никако није јасно било, како је могао један од дечака, који је заостао горе, да одржава ову равнотежу. Лиутирандово чуђење билојетолико велико да је пало у очи цару. 36 Цар је преко тумача хтео да сазна шта се Лиутпранду чини чудније: да ли покрети дечка, који су толико опрезни да се мохка није помакла, или вештина човека, који је мотку тако вешто држао, да је нити тежина дечкова нити његови нокрети ннсу могли ни најмање номерити из положаја. Када му је Лиутпранд одговорио да збиља не зна шта је чудније, цар се од срца насмејао, добацивши, да и сам такође не зна 37 . Од особитаје иптереса онис свечаности о Цветима, када цар државним чиновницима према њихову достојансгву раздаје поклоне у златницима. По царевој жељн тој церемонији присуствовао је и Лиутпранд. У дворници, која је за то била одређена, видео је Лиутпранд један сто, дуг 10 а широк 4 лакта, на коме су биле наслагане кесе са златницима са ознаком суме и имена онога коме је била намењена. Чиновници су позивани пред цара по прозиву и према рангу. Првоје био прозван управник двора (геск>г Лопшз), коме су злато упртили на леђа, а поред тога добио је још и четири свечане хаљине. После њега дошли су на ред заповедник сухоземпе војске (о сћлпезИсоз 118 азса1опа8) и заповедник Флоте (о (1е1оп§ап8 118 р1ооз). Они су добили једнак поклон у новцу, а почасног одела добили су толико, да су их, 36 ХЈпив уего цш т К^т вшшшШе гетапзи, дша На зе аециаШег ропЛегауИ, и4 е(; 1и8еп4 ас вапиз (1езсеп(1еп4, 11а те зСирШит ге<Ш(Н<;, и!; 1рзит е(;1ат шрега1огет теа аЛтЈгаИо поп 1а1еге4. (Аи1;аро(1о818 VI. 9. М. 6. 88. III. р. 389). 37 Ситдие те ^попаге, цшс1 тШЈ 1ћаитаб1о1;егоп, 1(1 ез4 тп-аћШиз, У1(1еге1иг, е^сегет, та&по ш11а1 ;и8 сасћтпо, зе 81тШ4ег педие зс1ге, ге8роп(Ш; (11)1(1.).