Prosvetni glasnik

960

11Р0СВЕТНИ ГЛАСНИК

које је дошао, те да јави своме господару. Ако нема изгледа за повољно решење, онда мо.1и да му се допусти да отпутује једном теретном млетачком галијом, која је спремна за одлазак. Након четири дана добио је Лиутпранд налог да дође до логоФета Леона. Л.иутпранд је код овога затекао најугледније државне достојанетвекике, који су дошли да већају о предлогу немачкога владаоца. Ту, наиме, беху врховни коморник (наракинумен) Василије, врховни државни секретар, протовестијар и још дпа магистра. Пошто је Лиутпранд поновио да јс дошао због женидбе наследника Отонова, како би се, најзад, дошло до мира, почеше грчки великодостојннци износити тешкоће за остварење тога предлога. Истакнувши како је врло незгодно да се грчка кнегињица, царева кћи, рођена у пурпуру, удаје у далеке и туђе земље, изјавише ипак, да би се ччтав проЈекат могао остваритп само тако, ако би Отон I. признао грчком цару Равену и Рим. Цар, НићиФор, дакле, очито је тежио да успостави царску власт у Италији у опсегу пекадагпњега егзархата равенскога, искључујући тиме већ унапред сваки говор о уступању јужне Италије Немцима, за чиме је тежио цар Отон I. Противности су, дакле, биле и сувише велике, те се, наравно, овај дипломатски разговор свршио без икаква успеха. Овај састанак одржао се неколико дана пред Петров-дан 968. На тај дан, но налогу цареву, присуствовао је Лиутпранд свечаном богослужењу у цркви св. Апостола заједно са бугарским послаником, који је дан пре тога стигао у ЦариградПосле „избрбљаних похвалних песама" и службе, позван беше Лиутпранд на дворски ручак, али је на његов велики јед посађен био на горњем крају узане трпезе иза бугарског посланика, који је но угарском начину био ошишан и уз то оиасан тучаним ланцем. Ллутпранда је као епископа ово запостављање тии више болело, што му се чинило да је бугарски посланик био тек катехумен, дакле још некрштен 51 . Жесток и нргав, скочио је Диутпранд у намери да напусти дворпицу. Али за њиме појурише царев брат, дворски маршал Леон и Симеон, државни секретар. „Када се, говорили су они, бугарски цар Петар женио с ћерком цара ХристоФора, учињен је споразум, да у будуће бугарски посланицн имају п^венство испред свих носланика страних народа. Тај бугарски посланик крај свега тога што је, како ти право кажеш, ошишан, неопран и опасап тучаним ланцем, ипак је у рангу иатриција, те због тога мислимо и изјављујемо, да се не присто.ји стављати испред њега 50 У цркви св. Аиостола, данас Мехмедова џамија, сахрањен је био убијени цар НићиФор у децембру 969. (ЈЈеошз Б1асош НМопае V. 9. р. 91). 51 Сит ^ие роа4 паешагит ЈгаггиНШет е(: гтззагит се1еђга (;1опет ас1 тепзат туЦагетиг, т сИепоп тепзае таг^те, диае ега(; зте 1аМи(.1те 1оп ^а, Ви1 &агогит пипНит, ХЈп ^апсо тоге 1;оп8ит, аепеа са4епа С1пс1ит, е1 и! тепз тШ1 зи§&еп(;, са^есћитепит, тјћј ргаерот4 (ЉМ.).