Prosvetni glasnik

962

просветнп глаопик

што је узурпирао неке крајеве царства у Итали.ји. Цар НићиФор позивао се на пређашње посланике Отонове, који се беху прошле године писменом повељом обвезали у име свога владара, да ће њихов господар избегавати све што би било непријатно Ромејском Царству 54 . Он је сада и од Л.иутпранда тражио сличну писмеву обвезу, обећавајући му да ће га убрзо отпустити кући с богатим поклонима. ./1иутпранд је цареву нонуду одмах одбио, истичући, како не може својевољно прекорачити границе своје инструкције (Игтб/лга), као што су били учинили ранији немачки посланици. После тога задржан је бпо Диутпранд на ручку код цара, на коме је био и отац царев, кукуљав старац, кога је Л.путпранд ценио на сго и педесет годин-а 55 . И њему су, истиче Диутпранд, певали славопојке, желећи му још дуго да поживи, што такође говори за ниско ласкање Грка, јер је лудо и гадно желети иреживелом старцу нешто, што му нрирода ннкако више не може да да. С погледом на похвалне иесме цару НићиФору, ие зна Лиутпранд како да их карактерише него само дрскошћу и безобразношћу. Јер шта се може друго рећи када се слаботиња назива силом, будала мудрацем, човечуљак људескаром, црнац белим човеком, грешник светитељем ? 56 После ручка, зд време кога јепо наредби царевој читана проповед Јована Златоустога о делима аносголским, молио је Лиутпранд цара да му допусти да одо из Цариграда, на што је цар само главом климнуо, одобравајући. Али је Лиутпранд, отпраћен у свој стан, чекао све до 20 јула, до Илијина-дне, да се опет састане с царем. Тога дана, који је у Царпграду ирослављен игром и нредставама, позвао је цар НићиФор Лиутпранда преда се. Изјавивши му како је од раније спремао војни поход против Снрије, који је морао одложити због агресивне иолитике Отонове у Италији, предузима сада овај поход на Сирију поново,.јер је извештен да .је Отон напустио освајачку политику у Италији. Због тога и отнушта Лиутпранда кући, који нека о свему извести свога владаоца, па ако је Отон вољан да задовољи цара, нека се Лиутпранд врати у Цариград поново. И овога пута цар је задржао Лиутпранда на ручку, на

54 Г )огшш ге §18 ОМотз пипШ, сјш ргае1еп1о 1е ргаесеззегпп4 аппо, шга- ■ теп4о пп1п ргот1зегип(;, е4 шпзтгапсЦ Ниегае тргае8еп4Јагига зип1, шт^иат Шит 1П аИчио поз^гит зсапсМгаге јтрегтт. У18 тааиа зсаш1а1ит. диат ^иос! ве 1трега4огет уоса^, 1трегп поз1г1 1ћета4а 811)1 изигра!? Шгадие поп зип(; 1'егепс1а; е4 31 и!;гадие ЈтрогСаћШа, 13111(1 ев1 поп 1'егепс1ит, што пес аисИеиДит, диос1 зе 1трега4огет потша( (Н)1с1. 352). 55 Очито је да је Лаухпранд овде ирегерао, али да. је отац царев, цезар Варда, који јо премпцуо идуће 969 I", био # етарац преко 90 година, иотврђује н савремени Лав Ђакон (Шз4опае У. 5. р. 83.) 56 1тро4еп1ет уш1ет, 84и1(ит 8ар1еп(;ет, ћгеует та§пит, п;§гит а1ћит, ресса4огет запс1ит (Исеге, тПп сгесШе, поп 1аиз зес! сопШтеИа ез! (1ћ1(1.)