Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

993

се распада у гомиле које маниФестују, а новинар хтео не хтео мор? да предњачи н тера до краја. Овим несрећним обртом нрилика господар постаје слуга, роб шта више. Жалост је гледати како ти људи расипају тада свој дар, не би ли само измислили разлоге који ће већ сутра да падну, јер треба да се бранн оно што публика мисли да верује или просто хоКе да буде истина. У тој прилици јавно мњење заиста изгледа као силна река која вуче све на шта наиђе, и кад се данас говори о струјама јавнаг мњепа, онда ово није само стилски украс него реч нађена да боље не може бити, пошто одговара правом сгању. Некер је тачно прорекао данашњу истину кад се још пре једног века овако изразио: „Јавно мњење је невидљива моћ која заповеда чак и у краљевским палатама". Оно несумњиво господари људима и приликама, ствара и обара углед, хвали и баца у срамоту. Нема те традиције на коју неће насрнути, ни човека кога не обеспокојава. Осредњи трпе његову тиранију а да то једва и слуте; њихово начело је: све са светом! и то им не изгледа много тешко, шта више, најмање труда стаје. Само с времена на време нађе се но која бунтовна нрирода, довољно храбра да се изазивачки испрси пред бројном већином и стави своју челичну вољу на сунрот целом друштву. И тада се може видети ова чудна појава: колективне осуде наједном умукну, од данашњег неустрашивог отпадника постаје сутрашњи јунак, вођа за којим јавно мњење послушно пође, покори му се кад он није хтео пред њим да се сагне. Али ретки су људи који се овако храбро хватају у коштац с целнм друштвом. Чак и независан дух, слободан од сваке предрасуде, избегава те сукобе, мада је јавност већином састављена од људи на чији се лични суд он баш нимало не би обзирао. Међутим здружени, ти људи заиста чине једну силу са којом се није шалити: она може јавно да обешчасти човека, — а данашњи морал, створен опет под утицајем јавног мњења, учинио је свакога од нас тако осетљивим у питању части да се радије бира смрт него срамога. Уопште, сматра се да није много угодно, ма и нод роначким звоном, сићи у море веома узнемирено, какво је данас цело наше дсмократско друштво. Но било би иогрешно закључити из овог да је садашње доба потпуно лишено грађанске храбрости. Ако се човек наших дана лако савија под јавним мњењем које му стално дува над главом, то није зато што су карактери ослабили. Кад бура ишчупа тополе и храстове из корена, онда ово не значи да су дрвета ностала слабија, него да је олуја тада била јача. К. Богдановићева.