Prosvetni glasnik

1218

Ш-ОСВЕТНН ГЛАСНИК

у уџбеницнма штетна, има Пушибрк нраво, па и слике, које се сад често триају и где треба и где не треба, да би се токорсе одговорило начелу опажајности („очигледности") и „оживеле" паставу. Уџбеник не сме чинити наставу излишном и не сме нанодитн ученика на помисао, да може, ослањајући се па н>, п не назити за време наставе. — Говорећи о „школском закону" (о нравилима за ваадање ученика) Пушибрк има доста нанреднпх и ненапредних мислп. Напредне су, да школа, пошто није једини Фактор у васпитању, не може за све одговарати, а да ни учениди не могу бита њој за све своје поступке одговории. Непапредније су, сувишна бојазан од обмана п заварапања и стрепња за „аукторитет унраве и нроФесорске колегнје". Управа п колегија треба да умеју саме да сачувају свој авторите, да не приступају ученицима с неповерењем, да од природпих појава у ученичком животу не граде „грехове", те да тако саме не изазивају у њима иотребу за обмањивињем и заваравањем. На крају се раснраве Пуишбрк враћа на већ истакнута нанред сво.ја опажања и находи, да су консерватизам (учење старпх) језика и друго и нолитика (нопемчавање и т. д.) главни узроци преоптерећености и неусиеху у школама у Австроугарској. Али се од тога двога нп једнога школа' не може ослободити, традицпје со у школи ненрестано одржавају (школе су и постале ради одржавања традицпја), и свака држава тера са школом своју полнтпку, јер је и школа политичка установа. Нама је дакле нотребно, да решимо пптање, како ћемо ученике спасти од преоптерећеностн и норед нолитике. А стари нам се управитељ п у овој својој борби нротив консерватизма и против политике показао и као консервативан и као политичар, Јер он је ову своју књижницу саставио, да сачува свој народ и његова предања сред државних прилика, у ко.јима се на њих напада. Изненађење је дакле које ова расправа изазпва, у томе, што личи више оним књигама, којс су о школи и о преоптерећености у њој писали ваншколски људи. Она се држи 1 више спољашњих н^го унутрашњих момената, и стајалиште пишчувб ннје право школско. Пушибрк је био на једном бедему народном, којп је требало бранити на разним странама, национални су задацп и националне потребе морале бити ту често истицане и изиад школских, и трагови се те борбе осећају и у овој књижици. Истицање нак „одржања живота и унапређења грађанског, породичног благостања. и потребс, да се радничка снага народла „не спречава нити одузима" пока^ује нам јако, да и ова расправа иде нравцем, којим је последњих година кренуо живот народпи у оним крајевима. М. Ш.

1 Као што рече недавно умрли педагог Али. »Дег Уа(ег (1ез ићегћМпп^зјаштегз ип(1 Зсћи^ећепДз« био је доктор Лориисер, који је 1836. издао расправу »2иш 8сћи12е <1ег везипсШеИ ш Зеп 8сћи1еп«. У том се иравцу више све до данас, и чине разви, често п врло чудаоватп иредлози, вако да се преоптерећености доскочн. Ко жели да се с тим предлозима упозна, нека загледа у ове књиге: 1*шеп1ћа1 , ОгипЉи&е етег Нурепе <1ез ТЈп1егпсћ1;8 (ЛУ1ез1>а(1еп 1887.), Ђ-г ЕгоаШ Наи^ј'е, 1Ме па4игИсће ЕггЈећпип^, ОтипДги^е Дез оћјекиуеп буз^етз ('2. изд. 2п01ш 1893.). ТГ. ОзШаШ, ШЛег (1аз 8с1ш1ееш1 (ТЈе1р2% 1909.), па ће видетп уједно, да се мисли у њима у које чему слажу с Пушибрковим. 0 овнм нећу да кажем, да се Пушибрк тим делима служио, а не би му се смело замерити, и да се иослужио'