Prosvetni glasnik, 01. 12. 1913., S. 90

1208

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

Не због овога питања колико ће трајати одмор између часова П1К0ЛСКИХ, већ због другога нечега, важнијега, пишем ове редово. Важније је питање: у чем ученици ироведу одмор између часова. Постарајте се да дођете до тачних одговора на ово питање, па ћете се уверити: да се једни ученици за време одмора свађају и грде; да се други играју игара које су често штетне, понекад опасне; неки оговарају наставнике и споразумевају се како ће „подвалитинаставнику; неки, из старијих разреда, причају своје авантуре; понеки се завукао у нужник да попуши цигарицу, која је би.1а смрвљена у дну џепа; није један који се затвара у нужник, зарад онанисања; једна групица прикрада се ближе ученицима, да им добаци какво писамце, или бар неку двосмисдену реч, итд. Сетите се ђачкога доба свога, па ћете видети да је и онда било свега овога међу ученицима. Такојеи сада. Тако ће бити и од сада. Било је и биће тако, докле су год ученици остављени сами себи. Без надзора, ученици лако падају у погрешке, а погрешке које се често понављају постају навике. Деца с ружним навикама искваре и другу, Добру децу. Бар то време које деца пр.оведу у школи, у близини својих наставника, не треба пропустити да се за децу корисно не употреби. Док су деца ван домашаја осталих, који утичу на њихово васпитање, нек прави и једини васпитачи њихови, наставници, све време које проведу уз ученике, испуне лепом науком, корисним саветима, пријатном забавом. Људи друкчијих погледа и одвојених мишљења наћи ће у овој наиомени много конзерватизма, застарелих појмова о васгштању и штетпих покушаја да се омладина школска ограничи у слободном развијању. Нек ми се допусти да изјавим јаку сумњу у искреност оних који оваква уверења испољавају. И у интересу је њихову да објавим да они не мисле овако као што говоре. Да се не би замарали радом и између часова; да би одмор, којим се користе ученици, употребили и наставници, они би радије да проведу то време у канцеларији. Увести своје белешке у Бележницу; уписати у Дневник шта је рађено на часу и који ученици нису били у школи; оптужити разредном старешини немарне и неуредне ученике; посаветовати се с осталим наставницима о појединим, испуштеним ученицима; попушити цигарету: то су разлози, који се могу навести у одбрану наставникова бављења у канцеларији између часова. А ја и поред тога мислим, да одмор не треба провести у канцеларији, већ у дворишту, или у ходницима школским, међу ученицима. Потребно је да су ученици и на одмору пред очима наставниковим. Не да их „ограничава у слободном кретању", већ да их поучи, да их упути, и да их сачува од погрешака. То је циљ, зарад којега