Prosvetni glasnik

70

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

да постоје и оквире где биемо их нашли у случају иотребе. Алн чувајмо се да им придајемо, као .што неки неумесно чине, капиталну цену. Такав је недостатак, који се често пута пребацује основној наетави, да она не води довољно рачуна о разним врстама знања, већ их ставља у исти ред и даје им исту вредност. Додуше, више вреди знати обрте тридесетогодишњег рата, него ли правила неке игре, али ова историјска чињеница нема према оној другој сву надмоћност, која јој се придаје, У исгини, сва знања, па чак и већина тачних или керисних научних знања, не скривају у себи ону васпитну моћ, која им се обично приписује. Добро је знати однос између полупречника и обима круга, да бисмо могли овај измерити, или знати још правила о употреби прилога за одрицање. Ну напрезање, да бисмо стекли сва ова знања, не образује дух у његовим битним подобностима. Вредно је проценити их, колико у ствари вреде. За ову сврху највећма су васпитне опште чињенице наука. Излагање великих проблема које сугеришу појаве, елементи за њихово решење, с разлозима који не условљавају, шта више и погрешке, које изазива њихово проучавање, све су то подстицаји за гимнасгику ума, који су веома корисни за дух. У наукама, нарочито у посматрачким наукама, које су ближе етварности, човек се научи да размишља правилно и водећи рачуна о свима податцима, о њиховој посебној вредности, о њихову релативну значају. Оне развијају рационално гледиште, просту и правилну логику, применљиву за све, подједнако удаљену од осећајног резоновања, као и од лажног ригоризма. Стога би требало узети ове науке као темељ свеколнког умног образовања. Ипак ваља имати на уму, да не смемо презирати конкретне чињенице, без којих би и најлепша научна уопштавања била само празни разговори. Напротив, треба их гледати непосредно, приблшкити им се, да бисмо их протумачили. Ну, ако размишљање изван стварности преобраћа умност у организам чисто вербални, то посматрање стварнога света без довољног размишљања успављује ум и чини га неплодним. Не треба. одбацивати књижевпост ни уметност. Али смо сви обвезани да водимо рачуна о осећањима, која руководе људима и која су изор наших емоција. Ну осећајно васпитање мора се неговати поглавито са обзиром на делање, које је понајчешће везано за побуде, које се заснивају на осећањима, на тамним тежњама, на страстима нашим.