Prosvetni glasnik

ШКОДСКО КРЕТАЊЕ

79

КЈИСтатовао у околини Стубице (Геолошки Анали, I) сигурно су такође из црвеног иешчара. Где су ове руде вађене и овде доношене за*топиво, нисам могао због краткоће времена да дознам, али мештани, чобани, уверавају да је било на десној страни Црнице на брегу баш у црвеном пешчару неких рупа. Г. Ј. М. Жујовић у својој Геологији г-оворећи о кретацејским крочњацима на Кучају вели: „у правцу на југ преко Скорица развијене су у овим кречњацима многе вртаче" (Геологија Србије. стр. 277). Пре но што је штампана Геологија Србије, посетио сам село Скорицу, и источно од овога места на самој граници једног кречњака, наиђем на неки бео непоремећен лапор са многим отисцима лишћа, који сам у своје време из алексиначке гнмназије послао Геолошком Заводу. Доцније сам учинио неколико излета на исток и на југ, па и уз Иванковачку Реку, која носи разне назпве до свога утока, а после као сув кањои, под Зубрава. Овај суви кањон тече само за време кишних дана. Зубрава ваља већином облутке једрог кречњака, мање црвеног пешчара, а никако облутке еруптивних стена, што би се очекивал.о, пошто су на геолошкој карти у њеном горњем току уцртане еруптивне стене (аугит-андезит), као што Је то случај пред Сењским Рудником. Облуци једрог, по свој прилици капротинског кречњака, као што су већ и други запазили заобљени су. Облуци црвеног пешчара су врл.о чврсти, извесни комади под ударом чекића издају и варнице. Овај је првени пешчар старији од Терцијара И сигурно је верукано. Изгледа да црвеног петпчара има двојаког у овој околини, старијег и мдађег, као што је то приметио на Геол. Збору СХИ г. П. Илић руд. инжењер за црвене пешчаре у Сисевцу. Старији је чврст и више кварцевит и садржи мало више лискуна; а млађи је гдиновит, нод ударом тропш се, лако се на ваздуху распада. Испод Појанског Гробља., на десној страни Иванковачке Реке, наишао сам опет на исти лапор, као и код Скорице, и учинило ми се да је непоремећен. Да ли ова.ј непоремећени лапор припада меланопсидним лапорима, и у ком односу стоји са сарматским кречњацпма набрду Главици источно од Параћина (Геол. Србије, 277), код В. Поповића, Јасенова, Тропона н Дубнице — десно и лево реке Ресаве — на коси више села Богаве и пешчаром у Богави, за сада се не може поуздано рећи. Лапор је покривен шумским хумусом и случајно је испољен у страни брда. Испод хумуса су Фдувијатплне творевине, представљене крупним облуцима, више мање заобљеним, кречњака и црвеног пешчара; а испод. хумуеа и обдутака река је на јужној страни Добричева усекда жут песак са већим и мањим конкрецијама, а овај је песак надегао на тањи сдој раздрузганог дапора.