Prosvetni glasnik

ШКОЛСКО КРЕТАВЕ

91

био велики број одличних људи из свих крајева царевине, а такође и из туђине, да би и на тај начин маниФестовали своје интересовање према још доста занемареном нитању о заштити деце. Основан је централни биро, у којем се сконцентрисали сви напори и сви постигнути резултати овога покрета у корист .заштите деце. Од 1907 рад је постао сасвим интензиваи и неколико важних одлука донело је само Министарство Унутрашњих Дела да оствари пројекте и.предлоге централног бпроа, а међу овим одлукама је и установа нарочптог суда за децу и малолетнике. Нарочита се пажња обратила злој судбини деце без родитеља, деце која су напуштена од родитеља, деце скитница, установљавајући зарад њих разна добротворна друштва и установе. И поред свега онога што је досад учињено, остале су две важне тачке нетакнуте. код којих је ваљало извршити радикалне реФорме. То је ла првом месту регулисање деч.јег рада, и на другом стварање закона за заштиту младежи. Овим двама питањима, која очекују одлуку владину, недавно је био иосвећен у Салцбургу сазвани други конгрес за заштиту деце у Аустрвји. Представници владини, клерикалних установа и онштина, лекарп и педагози били су се ту скупили да дискутују о питању дечјег р'ада и да испитају шта све треба учипити па да се легалним путем добије закон, који би се одпосио на заштиту дечју. Конгрес је свечано отворио саветник ВаегпгеИег, председник централног бироа за заштиту деце. Конгрес је био иодељ^ен на два дела. У једном делу у којем је био извесгилац др. Њпшзсћ расправљало се питање о регулисању дечјег рада. у другом пак у којем је био известилац др. МШег расправљало се о законском пројекту за заштиту деце. Др. Напнвсћ иредлаже у свом врло интересантном извешта.ју регулисање дечјег рада и у иогледу економском и у социјалном. Развио је идеју ■да дечји рад шкоди њихову развијању, да је потребно забранити га, колико је год то само могућно и да би га требало допустити у изузетним нриликама, сводећи га на мииимум. Како се међутим не може забранити родитељима да не употребљавају своју неодраслу децу за домаће послове, требало би напротив забранити да то не чине туђини. Ово ^природно претпоставља потпуну заштиту сирота, ванбрачне деце, као и деце оних иородица, које су сасвим пропале. Бг Њппхзсћ жели да пољски рад буде апсолутно забрањен деци док траје школа, и од седам сахати увече до шест сахати из јутра; исто тако деци не треба давати да носе терете и да раде с машинама. Деца треба да буду поштеђена свакога опасног н шкодљивог рада. И поред свега овога д-р Напшсћ сумња да је могућно да деца буду потпуно поштеђена сваког рада. Овај извештај изазвао је врло живу дискусију. Посланик Бг Обћег био је мишљења да би конгрес требало да учпни кораке да се добије потпуна законска забрана рада до извесног броја година. пошто превремени и прерани рад може бити од кобних последица. Онде где би учашће дечје у домаћим или проФесионалним радовима родитељима било непоречно потребно, тај би рад требало да буде допуштен само у толико да дете не буде нреоптерећено, одредио би се максимум рада којим се ни мало не би отежавало редовно школовање. Држава, земља и општине биле би дужне да пруже деци бесплатно сва средства за наставу и сем тога да напуштеној деци даду прибежишта. ПроФесор СгигИМ из Берлина приметио је да би требало разликовати пољске радове на оне који су корисни за децу и на оне који су шкодљиви.