Prosvetni glasnik

ЗАДАЦИ НОВОГ ДОБА

5

Нама је потребна нова организација интелектуалних послова у нашој држави. А потребно нам је да ступимо и у веће везе са научним и другим сличним организацијама на страии. Ту су потребу осетиле и стране Академије, јер је светски рат изменио и међународне и научне однопЈаје. Ната је Академија 1918 године била позвана од Енглескога Краљевскога Друштва да суделују у споразумевању савезничких Академија, које се тада започело у Лондону. Ми смо тамо били представљени. Затим је била конференција савезничких Академија у Паризу, на којој смо такође суделовали. А по овоме, прошле, 1919 године, одржана је трећа таква конференција у Брислу, на којој је био и представник Српске Краљевске Академије. Резултат ових договора јесте образовање једнога Савета, коме је задатак да међ савезницима координише сва она научна истраживања за која је потребна међународна сарадња. На сарадњу су позване Академије и народа који за време рата беху неутрални. Нису позвани, за сада, само Немци и њихови савезници; ови ће се такође позвати „када својим победиоцима даду оправдане накнаде и потребне гарантије". Овај Савет ваља да буде спона између читавога низа међународних друштава, за поједине науке и проналаске, која ће се друштва груписати у националне комитете. Српска Краљевска Академија треба да се одазове позиву и да ступи у тај међународни научни Савет за организовање научних истраживања. То је један подстицај више да што пре изведемо организацију домаћега научнога рада, како би свака група наших научника што јаче могла ући у међународну заједницу. И то је један повод више да се радујемо уједињењу целокупнога нашега племена, без кога би слабије било наше суделовање у опште човечанској Науци и Цивилизацији. Рекох да ћемо имати посла и око унапређења моралпога васпитања и душевнога једииства у нашем племену. Не само на нашем, већ на свима народима, потресеним овим силним ратовањем, приметиле се велике и духовне и душевне промене у два правца: на једној је страни било појачање свију врлина, а на другој се умножиле неправилности и нека врста моралнога нереда. У свима народима чини се да су ослабила негда утврђена начела морала, као да су се променили појмови о правима и дужностима, као да су и саме људске душе постале друкчије но што бејаху пре рата. Стога се данас свуда говори о некој општој многострукој кризи у јавноме животу. Говори се много, а и пише се, да се у њој немило истиче и криза савести, која се очитује грозничавом тежњом за богаћењем и уживањем, опадањем воље за мирним и часним радом у своме завичају, слабљењем породичних и социјалних веза, у опште нестанком многих старих врлина. Ми не верујемо да је тих немилих појава много и у нашем народу; а ако су се, по несрећи, и рашириле, ми смо уверени да ће их моћн