Prosvetni glasnik

76

ЛРОСВНТНИ ГЛАС11 Л1\

резултати краћега или дужег развоја, то свака наука има и своју историју. Према томе је најпростија деоба и науке о васпитању на теоријску, практичну и историјску педагогију. Разлика се између теоријске и практичке педагогије, као и теоријске и практичне науке уопште, да врло лако приказати с помоћуједне Аристотелове речи. Стагеиранин је једном рекао да је најбољи обућар онај који од коже што је пред њим уме начинити најбољу обућу. Ово је дакле питање праксе. Питање би теорије било: како се уопште да начинити најбоља обућа. Конт је изразио сличну мисао када је рекао да се код теорије „апстрахује множина услова". Пракса је дакле увек везана за извесне чињенице, за одређене услове. Примењено то на педагогију, теоријска нам педагогија казује како се уопште најбоље васпитава (општа, научна, филозофијска педагогија); практична, шта се у одређеним или датим приликама да постићи (и с тим постаје педагогија део примењене психологије или психоитехнике). За историјску би педагогију сстало да нам прикаже развој и једне и друге, или уједно или оделито. Сисшематска би педагогија нак обухватила и педагогијску теорију и педагогијску праксу, приказане упоредо или и једна за другом (практична после теоријске), а потпуности ради могла би додати, или напред иставити, и историјски нреглед. На напред постављено питање можемо сада одговорити овако. Будући да теоријска и практична педагогија треба да обухвате сва иитања васпитна, очито је да легислативна и егзекутивна педагогија не могу имати засебних области. То ће нам бити јасно на први поглед нарочито за егзекутивну (извршну) педагогију. Она треба да врши што јој легислативна (законодавна) нропише. А како треба вршити васпитии рад, то нам каз}је практична педагогија. Егзекутивна се педагогија дакле подудара с практичном педагогијом, и када би хтела да се прикаже засебно, она не би имала другу садржину; једино што би она, приказана засебно, могла истаћи утицај одређених закона на васпитни рад,и нарочито, могла утврдити односе између школскога уређења и школског рада (или васпитнога уређења и васпитног рада уошнте). Не може се пак рећи да се легислативна педагогија подудара са теоријском педагогијом, ако је овој и ближа но практичној, — она се мора ослањати и на једну и на другу. Законодавац доводи васпитање у везу с осталим гранама државнога живота (или кога другог друштвеног склопа). Теоријска нам педагогија казује шта треба постићи; ирактична, шта се може постићи; легислативна пак, шта се од онога што треба и што се може постићи, да остварити одмах или и током година у једном друштвеном организму. Видно је да легислативни педагог мора познавати и теорију и ираксу, педагогију и као науку и као вештину. Ако и има више обзира на ону, то је стога што он својим законима не уређује само садашњост, него хоће често да ову и измени и управља своје погледе на будућност, од