Prosvetni glasnik

80

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Покрет за реформу данашње школе само је један специјални аспект у тежњи садашњице да досадашње форме живота доведе у склад са духом и потребама својим. Реформише се одело, обућа, намештај, станови, чак вароши (Оаг{епз1ас11е); уметности траже нов стил, •—све хоће иреображаја, па и школа. Деветнаести век створио је реалку и компромис са дотадашњом гимназијом, реалну гимназију. Двадесети век хоће да створи своју школу, из својих потреба, према своме схватању живота личног и друштвеног, према своме гледишту на цивилизацију и културу. Како под небом нема ствари нових осим у синтези, комбиновању, глачању, утанчавању, нијансирању онога „што је већ било", то се може рећи да је и нова школа само остварење Песталоцијевог начела: „развитак свих страна човекове природе и сливање њихово у складну целину". Преживелост данашње школе • осећамо, знамо и птриимо сви: деца, родитељи, наставници и држава. Материјализам и индустријализам 19. века у школском васпитању сасвим је занемарио тело и здравље омладине. Интелектуализам његове школе закржљао је дух и убио га. Резултат: цивилизација — образовање — потисло је културу. Питање школске реформе, дакле, питање је довођења у равнотежу цивилизације и културе. Укратко формулисани захтеви корисне школске реформе били би ови: 1) Измена из основа наставног плана и програма, измена све организације и целокупног начина рада данашње школе, у смислу наведеног начела Песталоцијевог. 2) Коренита измена у спреми наставника. Спремаданашњих наставника је искључиво теоретска,. „стручна", академски-једнострана, непрактична. Будући наставници морају бити претежно добри педагози, а много мање стручњаци. А основни захтев јесте: да наставподјима дара, т. ј. способности да живо, очигледно, самостално, индивидуалишући и сугестивно руководи ученике при раду. Дипломе, стручни испити, професорати, докторати, без тих способноети не вреде ништа. На тим захтевима створена је нова школа. Разлика између те Индивидуалне Школе и данашње, ова је: 1) Данашња школа (и основпа, средња, и стручна) ск*роз је интелектуалистична. У њој се све иредаје, наставља из књига, чак и ствари чија природа искључује могућност предавања, као уметност (песма), морал, религија! Све то добија дете већином само у речима, сноља, саопштавањем и путем мисли. У школи се „учи" (1^егпзсћи1е), полажу испити, ноправљају двојке, заводе се оцене, издају сведочанства. А какво је здравље и нервна снага, стварно знање и естетички укус, каква је уметност и оспособљење за овај стварни живот, каква култура тих данашњих школских генерација?